Традиционалне Видовданске свечаности у Беранама

У Беранама су одржане традиционалне Видовданске свечаности 2018. са слоганом “…Су чим ћемо изаћ пред Милоша…“

На Видовдан 2018. одржане традиционалне Видовданске свечаности у организацији Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Беране, Српских књижевника у отаџбини и расејању Андријевица и Српског историјско-културног друштва “Никола Васојевић“ – Беране 28. јуна 2018.

На Видовданских свечаности обиљежена је крсна слава Удружења ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца Беране у ресторану “Огњиште“ власника Зорана Рачића. Скуп је, послије резања славског колача и благослова од стране протојереја ставрофора Драгана Ристића, поздравио Горан Киковић, почасни предсједник Удружења који је истакао следеће:

‘Драга браћо, часни оче,
Желим да се захвалим на награди “Лазарево слово“ и да кажем коју ријеч о данашњем дану.
Прије пуних 629 година догодила се једна од највећих битака онога доба – Косовска битка. Као и све велике догађаје и тај прате многа питања и тајне, он је предмет непрекидног научног истраживања, о њему постоје легенде и завјет Косовски.
Наше Удружење сваке године обиљежава своју крсну славу Видовдан. Крсну славу славе, драга браћо и сестре, само Срби од свих хришћанских и православних народа. Ми смо Удружење које чине потомци и поштоваоци оних јунака који су добровољно ишли у рат, не да освајају туђе већ да бране и ослобађају своје територије.
Зато се морамо данас, на Видовдан, сјетити свих наших јунака и ратника који дадоше животе “за крст часни и златну слободу златну“.
Није нам, према томе данас, тешко да одговоримо на оно старо питање: “…су чим ћемо изаћ` пред Милоша и пред друге српске витезове, који живе докле сунце грије“. Или да се сјетимо и оне чувене Његошеве: “Ој, Милоше, ко ти не завиди, ти си жертва васколиког чујства воистини гениј свемогући“.
Драга браћо, нигдје се није више славио Милош Обилић и кнез Лазар него у Црној Гори, јер највеће црногорско одликовање било је Златна Обилића медаља. Данас славећи Видовдан сјећамо се свих српских видовдана: и оног 1389., и 1914., и 1919., и 1989., и 2001., и овог данашњег, када су наша браћа Срби на светом Косову и Метохији опет у ситуацији да се боре за свој опстанак. Али, побиједићемо, браћо, као што су наши преци побјеђивали и када су послије 457 година ослободили Беране , и Васојевиће, и Метохију.
Ове године славимо и прослављамо значајне јубилеј: 100 година од ослобођења Берана у Првом свјетском рату у октобру мјесецу . Такође ове године славимо 100 година од Велике Народне скупштине српског народа одржане у Подгорици 1918 и присаједињења Области Васојевића Србији.
То су наши јубилеји, драга браћо и сестре. Зашто вам ово говорим? Ви као и ја све ово знате, али неки не знају данас ове историјске истине и чињенице него су, браћо, залутали, кренули су да траже брата у небрата, а брата да проглашавају за окупатора.
Могу ли бити окупатори Немања, који је рођен у Рибници, Свети Сава, који је нас Србе просветио, Милош Обилић, који има на Цетињу своју пољану, Његош, који је посветио “Горски вијенац“ Карађорђу, који је из наших крајева. Могу ли бити окупатори Миљан Вуков и Радомир Вешовић. Хоћемо ли данас на Буковој пољани да славимо војводу Миљанa или Мехмеда Али-пашу. Koга ћемо, браћо и сестре, то да славимо по Беранама: оне који су нам палили манастире или оне који су га бранили?
Куда смо се, браћо, то запутили? “…Су чим ћемо изаћ пред Милоша…“
Нека вјечно живи успомена на косовско јунаштво и на наше славне претке.
И догодине да Видовдан славимо у Призрену, ако Бог да. Живјели.