Tokom prošle godine proizvedeno povrća u vrijednosti 43,7 milijardi dinara

Iz Ministarstva za regionalni razvoj i Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti nedavno je upućen poziv povratnicima iz inostranstva da ostanu u zemlji, zasnuju novo ili obnove poljoprivredno gazdinstvo na imanju svojih predaka.

Takođe, mogu da osnuju novu ili se pridruže nekoj od postojećih zadruga. Kako navode iz kabineta ministra Krkobabića, u Nacionalni tim za preporod sela Srbije stigla su brojna pitanja naših sunarodnika koji se interesuju za ulaganje u povrtarstvo.

Kopredsednici tima Krkobabić i akademik Dragan Škorić, posle konsultacije sa renomiranim stručnjakom za povrtarstvo Žarkom Ilinom, redovnim profesorom Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i članom pomenutog tima, ističu da vredi ulagati u proizvodnju povrća, koja je ozbiljan, dugoročan i profitabilan porodični komercijalni posao.

Ministar posebno naglašava neophodnost udruživanja kako bi mali i srednji proizvođači mogli lakše i jeftinije da nabavljaju, a brže i skuplje prodaju svoje proizvode. “Zadružnoj ekonomiji, zasnovanoj na principima solidarnosti i neutralnosti, nije prioritetni cilj uvećanje profita. Imperativ je puno zadovoljenje i boljitak svih učesnika – zadrugara, kooperanata i članova njihovih porodica, uz ostvarenje optimalne dobiti”, ukazuje Krkobabić.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije ističe da u povrtarstvu postoje veliki neiskorišćeni potencijali, o čemu svedoče sledeći podaci.

U Srbiji povrće proizvodi 14.000 specijalizovanih poljoprivrednih gazdinstava na oko 150.000 hektara. Vrednost proizvedenog povrća prošle godine bila je 43,7 milijardi dinara, što je 8,7 odsto ukupne poljoprivredne proizvodnje. Beležimo suficit u spoljnotrgovinskom bilansu: prošlogodišnji izvoz povrtarskih kultura od 116 miliona evra veći je od uvoza iste godine za 18 miliona evra. „To je dokaz da Srbija može da bude još veći izvoznik povrća. U tome je i šansa budućih povrtara“, poručuju iz Tima.

Nema sumnje da su neiskorišćene mogućnosti za veću proizvodnju i veći izvoz velike, budući da uvozimo paradajz, crni i beli luk, pasulj, boraniju i krompir.

Iz ministrstva ukazuju da se u Registru poljoprivrednog bilja nalazi 41 vrsta povrća, s tim da veći ekonomski i privredni značaj ima oko 30 vrsta. Poštujući principe smene useva u vremenu i prostoru, uz održavanje plodnosti zemljišta i uvođenje novih tehnologija gajenja, povrće se proizvodi cele godine u bašti, na njivi i u različitim oblicima i tipovima privremenog i stalnog zaštićenog prostora.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije saopštava povratnicima iz inostranstva i drugim zainteresovanim građanima da četvoročlana porodica svoju egzistenciju može da obezbedi proizvodnjom povrća na otvorenom na površini 3-5 hektara zemljišta prve ili druge klase sa dostupnim izvorom vode za navodnjavanje prve do eventualno treće klase.

Takođe, četvoročlana porodica može pristojno da živi i od 3000-5000 kvadratnih metara (30-50 ari) plastenika gajeći prvenstveno: papriku, paradajz, krastavce i dinje sa dodatnim sistemom grejanja. U predzimskom i zimskom periodu se gaji povrće sa malim zahtevima za uslovima uspevanja kao što su: salata, spanać, rukola, praziluk… Sa 1.300 hektara plastenika leskovački kraj je najveći povrtarski centar u Srbiji.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučuje povratnicima da formiraju poljoprivredno povrtarsko gazdinstvo, zatim da se udruže u specijalizovane povrtarske, a kasnije i u složene zadruge, čime višestruko povećavaju šanse za uspešno poslovanje.

U Srbiji ima mnogo primera veoma uspešnih povrtarskih zadruga iz projekta obnove zarugarstva “500 zadruga u 500 sela”, a samo neke od nnjih su “Poljo flora” iz Knića koja je za godinu dana izvezla kiselog kupusa u zemlje EU vrednog 1,3 miliona evra i “Natura balkanika” iz Dobriča, kos Šapca, koja je najveći proizvođač nevena u Srbiji.

Izvor: Privredni.rs