Титов зликовац и идеолог зла
1 min read
Ранковић, Тито и Ђилас
Пише: Драган Радевић
Јучерашња одлука Скупштине главног града Црне Горе да једну од улица назове по југословенском и црногорском револуционару, комунисти, Титовом миљенику, а затим отпаднику и издајнику Револуције, одјекнула је као гром из ведра неба. За младу генерацију, којој припада и градоначелник Иван Вуковић, Милова и ДПС перјаница, рекло би се да је Милован Ђилас очито велика (не)познаница. Ипак, одлука је политикантска смишљена и извучена из Миловог шешира .
Зато, истине ради, црногорској јавности треба предочити све Ђиласове ратне и послератне заслуге.
Али пођимо редом.
Први је Божо Љумовић, један од најстаријих црногорских комуниста, ратни политички секретар ПК КПЈ Црне Горе, Боке и Санџака, оштро критиковао Ђиласа, због катастрофалних „лијевих грешака“, као делегата ЦК КПЈ, који је у Црну Гору послат 4. јула 1941. да подигне устанак. Поготово трагичну Ђиласову директиву од 17. јула, упућену партијским јединицама и војним комитетима о фронталној борби против окупатора. То је била фатална грешка која је утицала на сплашњавање устанка и одлазак бораца кућама.
Ђилас је тада Тита лажно информисао о догађајима у Црној Гори:
“Црногорски је народ устао против окупатора, осим Васојевића…“
Божо Љумовић га је демантовао:
“Васојевићи су првих дана устанка сви пошли у борби против окупатора. Послије Ђиласове директиве устанак је нагло спласнуо…“
Као упечатљива илустрација злог времена и злих људи остала је Ђиласова наредба (потписао се као ПЕКИЋ) у својству команданта партизанског штаба за Црну Гору, партизанским командантима и политичким комесарима 5. фебруара 1943. у којој дословце стоји:
“Одмах без размишљања или додатних објашњења, под хитно организујте напад на Васојевићко племе, јер су они велики Срби. Треба их најстрожије казнити убијајући све редом, све ко није за нашу идеолкогију, и жене и дјецу, не питајући за кривце. Куће конфисковати а потом запалити, стоку заплијенити...(Књига 1.док.бр.36)
По Ђиласовом наређењу вршене су у току Рата сурове ликвидације умишљених непријатеља по Црној Гори.
“Ликвидације су, сећао се Љумовић, најчешће извођене из засједе у којима је понекад и Ђилас учествовао. Потцењивао је црногорско руководство сматрајући да смо ми црногорски руководиоци, неспособни“.
За генерала Сава Оровића говорио је да се партизанима прикључио са наслијеђеним идејама пансламизма, српства и југословенства. За Марка Вујачића тврдио је да је „сеоски трибун и демагог, за кога ништа није имало трајну вриједност“. За цио ратни ПК КП Црне Горе „да смрди од главе до пете“…
Ђиласа су Црногорци и ратни другови оптуживали за монструозни злочин на „Пасјем гробљу“, у Луговима код Колашина; ликвидацију умишљених непријатеља, угледних људи и комуниста, учитеља Милована Анђелића, из Поља колашинских, народног посланика Николе Јовановића из Међуријечја и Блажа Раденовића из Подбишћа, Ђиласовог брата од ујака. Сматрају га одговорним за убијање и бацање жртава у многобројне јаме по Црној Гори; за стријељање четири партизана Тадића. Један од њих Тадија, командант партизанског батаљона, добио је партијски задатак 1942. да ликвидира рођака Спасоја. У тој акцији Спасоје убије двојицу партизана. Због небудности партизани стријељају Тадију. Тадићи се побуне а тројицу најбучнијих партизани спроведу у Горње Поље. Коначну одлуку о њиховом стријељану донио је Ђилас.
Ђиласови ратни другови, тешко су га оптуживали и за крваву самовољу у Санџаку, после повлачења из Ужица децембра 1942. и јануара наредне године, гдје је у Новој Вароши по његовом наређењу стријељано више партизана.
Тако је Спасенија Цана Бабовић, револуционар и народни херој свједочила:
“Ђилас је знао да узме групу људи, оде у Раниловиће и побије читаву породицу, поузима им стоку, проглашавајући људе за четнике без истраге…“
Војо Лековић, командат партизанског Штаба за Санџак пише:
“Одлуком Милована Ђиласа осуђен је на смрт Миле Цветић, и то на основу неких података за које је само он знао и са којима нас је обавестио тек после стрељања…“
После оштрих казни Врховног штаба у Врбници, како је забележио Дедијер, по казивању Пека Дапчевића, Ђилас је рекао: “Добар је црногорски народ, само смо Милутин и ја говна“.
Много година после рата Ђилас није порекао одговорност за ове злочине.
„Најригиднији стаљинист Титовог Политбироа“, како га је 1948.године оцењивала америчка ЦИА, у Црној Гори је за време Информбироа завео страховладу и до тада незапамћени терор. Говорио је:
„Те људске крпе, који су на Голом отоку, заслужују најоштрији поступак и не треба их жалити“…
Милован Ђилас је непосредно пред Пети конгрес КПЈ у Подгорицу донио списак са именима 400 црногорских информбироваца, које треба одмах похапсити и послати на Голи оток.
Осврнувши се 1981. године у књизи „Власт“, на информбировски период, Ђилас, између осталог, истиче:
„Није случајно што и сада сматрам тај период своје политичке, политичко-интелектуалне дјелатности, за најплоднији и најодсутнији…“
Иначе, Ђилас је тврдио да је за Голи оток случајно чуо, негдје у Црној Гори.
На састанку Организационог секретаријата ЦК КПЈ 7. јануара 1952. године, Ђилас је наредио да се 14 новинара „Борбе“, за које УДБА сматра, одмах похапсе. Они су после краткотрајне истраге у „Главњачи“, депортовани на Голи оток.
Један од најближих и најлојалнијих Ђиласових сарадника и пријатеља, Титов биограф, академик Владимир Дедијер је о Ђиласовој осветољубивости писао:„Милован Ђилас је због личне нетрпељивости према револуционару и песнику Радовану Зоговићу и књижевнику Стефану Митровићу, помогао да се подведу под категорију ибеоваца“ .
Стефан је ухапшен и депортован на Голи оток гдје је подвргнут монструозном мучењу од чега је на крају пореметио умом.
„Тада сам, писао је Ђидо, захтевао од Ранковића да и пјесника Револуције Зоговића ухапси, али је Лека то одбио…“
После ослобођења Београда 1944. Милован Ђилас изјављује: “Србији није пуштено довољно крви“, након чега започиње погром и злочини партизанских јединица над недужним цивилима, без суда и суђења.
Тито је о Ђиласовој окрутности за време Рата отворено говорио на састанку у Бугојну са руководством Босне и Херцеговине, које је предводио Бранко Микулић, почетком априла 1977.године:
„Ђилас је у рату био невјероватно окрутан. Убијао је људе с леђа, не знајући ко је –да ли је четник или није. Сјећам се једног таквог случаја када и ја једне ноћи због тога замало нијесам страдао. Наиме, тамо на Пиви једног дана Ђилас, без икаквог провјеравања убије једног сељака који је дошао у шуму. Пуцањ пушке ме је пробудио. Погледам – Ђилас баш меће пушку на раме, још се пуши а сељак у гуњцу лежи. Ноћу, кад смо кренули ја јашем на челу колоне. Одједном из једне вртаче-трас, метак ми прође крај уха, просто га загрија. Замало тачно у главу… “
Тек када су га Броз и његови ражаловали и скрајнули, свемоћног идеолога Партије и државе, некадашњег Блажовог, Темповог и Пековог идола, почела је жестоко мучити сумња и савјест, при помисли на Голи оток, пошто је вјеровао да ће сада у тај страшни информбировски казамат, слати његове истомишљенике.
Југословенски министар без портфеља, свемоћни шеф Агитпропа ЦК КПЈ, али и члан Политбироа; један од главних режисера одбране власти, сукоба са Информбироом и суровог обрачуна са дојучерашњим саборцима и ратним друговима, Милован Ђилас је, гле каквог ли апсурда и ироније, за Голи оток, тек тада записао:
„Голи оток је најмрачнија и најсрамнија појава у југословенском комунизму. Он је нешто више, нешто горе и ужасније – несрећно посртање и неслућено понижавање“.
Као да је заборавио како је он ведрио и облачио, ликвидирао, смењивао, забрањивао, удаљавао, одлучивао о људским судбинама, све у име Партије, по кратком поступку и по свом нахођењу .
Ђиласова десетогодишња неприкосновена владавина, када је ведрио и облачио Црном Гором и Црногорцима, остаће упамћена по нечувеним погромима, сатирањима и прогонима.
За те и такве огромне и немјерљиве заслуге вјероватно су, Ђукановићев млађани Иван Вуковић, градоначелник Подгорице (некадашњег Титограда) и његова ДПС додијелили Ђидово име улици у главном граду Црне Горе.
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
И хумано је ,и обавеза је, да се зна како је неки божји створ скончао овоземаљски живот.У селу Липово почетком рата ни крив ни дужан,само зато што није хтио да приђе комунарама убијен је,на прагу своје куће МИЋАН МЕДЕНИЦА ,предратни правник човјек без грешке у животу.Неко је видио убицу по задатку,како га је зовнуо да изађе,Мићан је изишао а човечуљак пуцао из пушке и убио га.
Ђиласи су српски народ завили у црно, ономад… а покушавају то исто и данас.
Katastrofa dati monstrumu ulicu. Stop komunizmu i fasizmu i svim diktaturama
Komunisti nisu Srbi.
Сам Ђилас је записао да су усташе пристале на сарадњу са „српским“ комунистима, и признавале их, само због тога што су сматрали да су они „постајући комунисти престали бити Срби“.
Ocigledno je tada OSS office of strategic services , americka vojna obavestajna sluzba davala naredbe isto kao sto su ih davali komunisti sssr . Za nas danas to samo jedno znaci, treba trezno razgledati i analizirati. Sa tim znanjen izaci jos jaci. Ako je nesto Srbima skodilo onda su to podele na neka politicka shvatanja ciju dubinu nismo znali da shvatimo.
Srbija je iznad svega, Crna Gora je Srbija Srbija je Crna Gora. To i nista drugo. Rabulistika nas nevodi nigde sem u ponor. Ucite i mnozite se Srbi!
Živio drug Đilas!!!Đilas!!!
Koliko je samo falsifikata i poluistina u ovom tekstu. Počevši od onoga o Vasojevićima, koji je čista, ordinarna laž.A sve i da je pian 3. februara 1942. komandant Glavnog štaba je tada bio Ivan Milutinović, a ne Đilas. A tek naredba o ubijanju žena i đece.
Ponešto je i tačno, za Anđelića i Tadiće, ne i za Radenovića.
Božo Ljumović je bio politički sekretar PK KPJ za Crnu Goru, pa je smijenjen , kao i cio komitet, aprila 1942. zbog “ lijevih grešaka “ tj. zločina, pa mu je bio kivan.
No kako je Đilas pao postao je idealan za Vuka, dok su svi ostali bili jagnjad.
Tacno je sve sto pisete, godpodine Pejo.
Posle Djilasovog pada su se saborci utrkivali da na njega
natovare svoje poganluke.
Tito ga je vec u septembru 1941 godine povukao iz Crne Gore.
Bio je ljut sto je PREVREMENO IZBIO 13-to julski ustanak, a Djilas je bio je poslat
samo da ga PRIPREMI.
Na njegovo mjesto je poslat Ivan Milutinovic i Mosa Pijade. Oni su
bili na celu Glavnog staba u vrijeme svih tih strasnih – a Djidu pripisanih –
zlocina. Narocito je znacajno to sto kazete o Bozu Ljumovicu
koji je pokusavao da svoje zlocine (zbog kojih je bio smijenjen)
natovari Djilasu po njegovom padu.
Za Andjelica ne znam, ali za Tadice znam da on nije bio tamo i nije
donio tu odluku. Medjutim, smatrao je da je odluka ispravna i da bi
i on tako odlucio.
Za Radenovice apsolutno nije tacno.
Objasnjenje za besomucne napade na Djilasa bi se moglo pronaci u sledecim
cinjenicama:
1. Crnogorsko rukovodstvo je moralo da ga blati kako bi od sebe odbacili
svaku sumnju da se sa njim solidarisu (ON JE BIO CRNOGORSKI KADAR).
2. Postojala je Naredba Vlade FNRJ da se o Djilasu negativno govori
svuda i na svakom mjestu, narocito u kontaktima sa stranim novinarima.
Cak je i mali Mariborski radio dobio takvu naredbu. Ovaj dokumenat je
pronasao jedan kineski doktorant u nasim arhivima.
Povod za sistematski progon je Djilasova knjiga „Nova klasa“ koja je godinama
bila bestseler u mnogim zemljama. U SSSR- u je kruzila kao samizdat-izdanje,
a u Kini se proradjivala na partiskim sastancima, kako oni nebi ponavljali greske
Titovog sistema. „Nova klasa“ je bila bespostedna kritika naseg sistema.
Iz tih razloga je nastao i njegovan mit o Djilasu „zlikovcu“, partijci na tome gradili karijere,
a njihovi sinovi i unuci nastavljaju iz istih razloga.
N e mora svaka istina o tom komunosatanističom satrapu i psihopati da bude neporjecivo istinita! Jer, toliko je istina o njemu da ga i najmanja moguća količina neupitnih istina u potpunosti kompromituje, ne samo sa ideološkog, već prije svega sa ljudskog i moralnog stanovišta!
Sve evo da nije ,dovoljna je samo ona bolesna, patološka aktivizacija kreiranja nove nacije Crnogoraca od crnogorskih Srba koju su, bez svake smumnje, svojom autentičnom istorijom i životom svojim ona besmrtna so srpstva! Dragulj u kruni srpskoga svijeta! Pa je on riješio da ih zauvar preumi!???
Da je samo to … Previše je, još mu štetu zbrajamo i plaćamo ni krivi ni dužni.
Mi koje ta komunosatanastička fantazmagorija nije kupila, jednako i oni koji su se primili na šizofrenu Đilasovu projekciju anti-Srba, nacionalnih Crnogoraca, što je neshvatljivo i nemoguće, a živimo ga bezmalo vijek!
I jednako plaćamo. Ne samo mi, već i oni. Ovi budalaši komitske, otuda i posebno opasani! Psihički ometeni, nedozreli, ubrani prije nego su bokorili u Srbina!
Đilas …
Sjajno su oni, on posebno, izučili taj zanat projektovanog i odložnog terorizma u jebenoj antislovensko, otud po definiciji i antisrpskoj Kominterni, hazarskoj!
Da … Viđu te perverzije, da ih našteluju dadjeluju protiv samih sebe duga roka!
Bolesnik i zločinac vanserijskog kalibr, u pitanju je … Bolesni, patološki zločinac!
I što je najgore intiligentan, obdareni opsenar i prevarant.
Jednom riječju ološ i rijedak gad!
Kakvo misljenje sreco moja imas o cetnickim zlocinima u CG? Da li opravdavas njihove koljace? Da li opravdavas njihovu borbu sa Italijanama i Svabama protiv partzana? Zapitaj IN4S, kad planiraju da malo nesto napisu o tvojim koljacima? Ja mislim da taj dan nece osvanuti. Mozda ti imas bolju informaciju.
Recimo predlozio bih ti da se malo osvrnes na tvoje cetnike, kako su 1944 bjezali u bratsku Hitlerovu Njemacku? Da li se stidis svojih srodnika, kojih se i Kralj Petar odrekao, kad je smijenio Drazu 1943, ili su ti samo vazne zrtve, koje je Dilas likvidirao u Pa$im Grobljima a one koje su tvoji zaklali te ne zanimaju koliko ni ovaj odlazeci snijeg?
Пејо, друже својих другова,
Није наредба КПЈ за Црну Гору написана 3. фебруара, већ 5. фебруара, а потписали су је Милован Ђилас (не наводећи било какву функцију) и извесни Владо Мартиновић Бајица који већ има улицу у Подгорици (вероватно је очувана из титограда).
Што се тиче садржине поменуте наредбе, тако је како пише – „убијајући све редом, све за кога се зна да није за нашу идеологију. Не руководећи се на пол и старост, жене и дјецу, не питајући никога за кривце“.
KO GOD DA JE BIO UZ FASISTU JOSIPA BROZA BIO JE FASISTA I IZDAJNIK SRPSKOG RODA.
DA SE NE ZABORAVI,SVE SLOBODNE GRADOVE SU OSLOBODILI CICA DRAZINI VOJNICI I PATRIOTE,DA BI IH KASNIJE PROGANJALI I UBIJALI FASISTI JOSIPA BROZA,A VIDIMO DA IH I DANAS PROGONE PO CRNOJ GORI,IDEOLOZI USTASTVA I FASIZMA.
NO,DOLAZE BOLJA VREMENA I RASKRINKAVANJE CITAVE FARSE DA SU PARTIZANI BILE PATRIOTE I OSLOBODIOCI.
Овај Хазар по поријеклу, чији се предак помијешао са Србима, као и крвави друг Моша, заслужан је за следеће:
– Лијева скретања и братоубилаштво, због чега је убијено око 20.000 најбољих Срба и поштених комуниста који нису хтјели да убијају браћу, кумове, рођаке. Лично су и Моша и Ђидо убијали из обијести.
– Због отворене сарадње са фашистима, усташама и Њемцма и присуство састанку у Загребу са Владимиром Велебитом, Кочом Поповићем, коме је спремана торта. Фашисти су их наоружали за борбу против ЈВУО или ти четника.
– Због геноцида у Словенији, када је убијено око 20.000 хиљада виђенијих Срба разних доби, оба пола, без суда. Зато је одложен дан Побједе, умјесто 9 маја за 15 мај. Претходно су заједно са усташама и Њемцима побили више хиљада страдалника из избјегличке колоне од Црне Горе кроз Босну и злогласну НДХ и у Јасеновцу.
– Због цртања карата и давања Превлаке, Конавала, Дубровника, Барање , Лике … тзв Хрватској као поклон за највећи геноцид историји човјечанства.
– Због Резолуције о забрани повратка Србима на КиМ.
– Збо злочина на Голом Отоку.
– Због измишљања лажне ц… нације, а онда одустајања.
– Због намјештања пријатеља Титу због сујете.
Овај црногорац не Црогорац, потоњи Србин.
Уш…….
Zaboravili ste da nspisete da je pola Vojvodine onako brstski, kao da mu je od oca ostalo, dao hrvatskoj!!! Dok ga nisu skinuli bio je strsh i trepet posle se ponasao kao najveca p.c.a.
Нагласио сам Барању. Али и Лику, Далмацију …
Да је краљ Александар хтио Српску државу, они нам нису и требали. Али је био луд за њима. Поставља се питање-
Шта су то Хрвати унијели у заједничку државу?
– Када су то историјски имали државу?
– Били дио Аустроугарске и тако би остали да је краљ направио државу у природим границама, са Скадром, Драчом, Сент Андрејом, Трном. Али он без њих није могао. Требао је да врати деду на Цетиње, без обзира на његове грешке и грехове. Да казни шуцкоре, а пригрли браћу Србе мухамеданске и католичке вјере који нису окрвавили руке.
Bolesnik i zlikovac … Bolesni zlikovac!
Rijetko naslov nekog teksta kaže sve o čovjeku u tekstu, kao ovaj gore!
Bezmalo da tekst ne treba ni čitati …
Sve je u naslovu rečeno!
Pi … Pi, pi,pi!
Još je on onaj koji je i svojom rukom, vođen sadističkom potrebom, i to ne i neposredno u borbi, već …
Zgađen.
I svima onima u pokušaju amnestiranja ove životinje, oprosta mu, nakon što se bajagi pokajao!??
E, on je baš onaj glavni protagonista krvave zađevice međ’ braćom, i danas mu plaćamo cijenu, evo i sad plaćamo, plaćaćemo! Onome što je krčmio srpske zemlje poslije rata taman kad porodičnu srebrninu!
More u tri lijepe …
Pih, bre!
Milo sigurno zeli zadrzati vlast, I nada se da ce se javiti neki novi okrutni djilas da se bori za njega.
Ne treba puno razmisliti da je jedina zasluga da mu se da ime ulice to sto je bio zedan srpske krvi , a mladi brozovacj je senuo od srece ihoce da mu se od srca zahvali. Jedino ne znam sta ce sto je kao disident se izjasnio kao Srbin i negirao crnogorsku naciju.Vjerovatno ce biti skracenje ulice za ovaj drugi dio .
У својим књигама је измислио појам, ђе пише стАРи народ- СРБЉИЈАНЦИ….ТО ЈЕ ПРЕЛАЗНА ФАЗА ДА СРБЕ ПОДЕЛИ НА СРБЕ И СРБИЈАНЦЕ……Тај стари народ на нашим просторима су СРБЉАЦИ….А ТО ЈЕ ОН ОДЛИЧНО ЗНАО….У затвору у Сремској Митровици се писао као Србин….
https://www.poreklo.rs/2013/03/07/srbljaci-u-gornjem-polimlju/
Одличан текст, Ђилас је монструм, човјек социопата и масовни убица. Између осталог један од креатора злочина над заробљеним четницима на Зиданом мосту. Посебно је мрзио Васојевиће и Катуњане а између Катуњана Чевљане, о чему је оставио и писане биљешке патолошке мржње и љубоморе.
… Najbolje svak mrzi!
Ne samo ođe, posvud svijeta.
Niko ne voli boljega od sebe.
Васојевиће је посебно имао на зубу још од гимназијских дана које је провео у Беранама. Тадашња беранска гимназија је имала стотине изванредних ђака поред којих прпошни Ђилас није могао да дође до изражаја, плус што су не само ђаци већ и професори с висине гледали на његово поријекло и омаловажавали Милована, због његових наводних хрватских породичних коријена. То су касније многи од њих платили главом.
Komunofašisti najveće zlo koje je moglo zadesiti Srpski narod. Ljubili skute zlikovci iz Kumrovca pih
Odleti ti je Djilas u Zagreb da pregovara sa Njemci a sa aerodroma u Drvaru. A šta je radio rekao je sam, kad je tražio da ga popovi sahranjuju, i to 4.Djiki zvani Toljaga sa Psećeg groblja.
DJIDO JE BIO TITOVA ULIZICA I OSOBA BEZ MORALA I SAVJESTI. MNOGE ČESTITE LJUDE JE POSLAO NA ONAJ SVIJET.
Covek se oduzuje svom idolu mozdamuse dopadaju metode ovog sadiste i zali sto nije u mogucnost da poput djida resava srpsko pitanje u crnoj gori.
Lajite jedni na druge crnogorci, vi i ne znate ništa bolje!
… I kom smislu, prijatelju?
Pojasni, ne bilo ti teško. Ovako …
Đilas je vrhunski komunistički zlikovac, a to što se poslije pokajao i „revidirao“, to nek mu Gospod prašta ako htjedne, mi smrtnici tolike zločine nismo uopšte vlasni da praštamo već samo da dobro pamtimo.
Odlicno receno.
Милован Ђилас је, између осталог, посејао семе раздора у Црној Гори. То је био део плана Комунистичке Партије Југославије за разбијање српског корпуса (а тиме и Југославије) на Балкану. Плана који је установљен Дрезденским конгресом КПЈ, новембра 1928-ме године. Чланком Милована Ђиласа у беградској Борби од 1. Маја 1945-те године, „О црногорском питању“, Комунистичка Партија Југославије је установила постојање црногорске нације. (страница 84, Црногорски Сепаратизам, Александар Раковић). Овим новинарским чланком Милован Ђилас је спровео у дело оно што су се комунисти договорили још 1928-ме у Дрездену.
I ovi danas milogorci nasljednici Titovih dvorskih luda , isto bi to činjeli da im je zapalo sa Srbima gore nego ustaše bilo koje vrste
Jedini izdajnici su cetnici,saradnici okupatora,svim partizanima koji su se borili za slobodu najmanje se tako moze oduziti,dati ime ulice,makar toliko
Част и слава свим партизанима који су се искрено борили за слободу и против окупатора. Проклет био свако које из политичко/идеолошких разлога подигао руку на недужног суседа, брата, познаника зарад својих политичких идеала. Проклет био свако ко је правду узимао у своје руке, убијао недужне људе, отимао им имовину, стоку, земљу, куће, кафане, станове, фабрике, машинерују а све „тобож“ идеолошке борбе против буржоазије. Проклет био онај који је, у име партијске идеологије, убијао свештенике Црногорске … Таквима не треба давати имена улица …
Треа разликовати обичне борце и обичне чланове злочиначке организације КПЈ са домобранским обавјештајним фелдвеблом Брозом на челу, припадником 42. домобранске „Вражије дивизије“ која је клала Србе на Церу и Колубари од вјерних сљедбеника злочинца Броза какав је био Ђилас. Ти вјерни сљедбеници домобрана из Кумровеца су били постпуно расрбљени, испраног мозга аутошовнисти који су се доказивали као „авангарда“ у рату против властитог народа и СПЦ!