Степинчеве кости као мошти подељене црквама у Хрватској, Миленко Јахура у „Српском св(иј)ету“
Миленко Јахура у емисији "Српски свијет"
„Усташе нам 1941. године нису дирали гробове, али 1992. су Србима у Пребиловцима, онима који су преживели Други светски рат, уништаване гробнице и спаљиване кости. Гробнице моје породице су такође отваране. Био сам срећан када сам видео да њихове кости нису уништене. Оцу је био само поклопац отворен, кад сам дошао 1999. тамо, кости стричева су биле разбацане, стрину нисам могао ни да нађем. Постоје фотографије које сведоче да се то дешавало“, објашњава Миленко Јахура из Српског националног друштва „Пребиловци“ у „Српском св(иј)ету“ на Националној ИН4С телевизији.
Он је у емисији изнио потресне чињенице и детаље о овом селу у Херцеговини, а његово интересовање је нарочито јер му је мајка једна од ријетких преживјелих Пребиловчана, чију судбину такође помиње, а објашњава и откуд та мржња уочи Другог свјетског рата:
„Мржња је због верске поделе, јер је то исти народ, о томе сведочи језик који користе, а Хрвати са овог подручја су славили и крну славу све до 1938. године“.
Миленко Јахура, који је посветио године свог живота истраживању ових страшних злочина, сликовито описује нека од њих, прича о томе како је вршено ситематско уништење, почевши од интелектуалаца, њихова стравична мучења, учешће муслимана у покољима и подсјећа нас да су први злочини усташа почињени на просторима Невесиња, Гацка, Требиња, Чапљине, а посебно издваја јаме на Коритима, на самој граници према Црној Гори, гдје је страдало на најсвирепији начин преко 200 људи.
„Католичке публикације говоре о томе да су Срби планирали геноцид над Хрватима, али да су Хрвати то предухитрили, и данас су хрватски војници са усташким „У“ на капи сви представљени као страдалници и мученици“, објашњава нам пропаганду у црквеним редовима која ствара расположење међу Хрватима да се усташство уздигне, и тврди да је у Другом свјетском рату то био злочин народа према народу.
„У Пребиловцима је живело око 1000 становника, а преживело је 172, од чега 156 мушкараца и 16 особа женског пола, међу којима врло мало деце. Ми смо имали проблем да вршимо истраживања, јер је тамо где је јама проглашено виђење Госпе“, објашњава неке од проблема у емисији гост Гордане Јанићијевић са којима су се суочавали приликом истраживања многобројних јама у подручју Међугорја.
„Пребиловци су најстрадалније село у Европи, четврто у свету. Данашњим Србима то мало значи. У Меморијалном центру постоји само црква. Пребиловчани су ослобађали околна села, када су се сабрали, и то им није заборављено ни данас. Дон Илија Томас је један од свештеника који је предводио усташе, и када се кренуло у ослобађање околних села, он није успео да побегне услед повреде и на њега се обрушио народни гнев, буквално је линчован. Данас га представљају као мученика и стварају његов култ, иза наше цркве у Чапљини улица носи његово име. Како је било тада, тако и данас, само другим средствима се наставља борба против Пребиловчана“, каже Миленко Јахура, појашњавајући надаље и са каквим се ћутањем, сакривањем и затирањем суочавају они који желе да открију шта се дешавало.
Jedino selo u Evropi koje danas nema vodu za piće za oko, 50 stanovnika
Свака част ауторки и водитељки емисије на избору гостију и начину на који води емисију!
Господин Јахура је изврстан гост и говори о теми која је јако битна и о којој је знање у Српству јако мало, где и себе убрајам.
Специфичност овог гостовања је да је гост био у благо дефетистичком расположењу при крају емисије, што је легитимно и негде треба разумети, а ауторка је имала ширине да га не сече него да га пусти да се отворено изјада у једном уљудном и цивилизованом маниру. Ако ћемо да причамо о болним темама, треба и мало отворености да буде, па и међусобне дискусије (не и бесмислених оптуживања). А треба и да се види како на људе делује деценијско копање за истином ,,у мраку“.
Ако господин Јахура буде опет гост, молим ауторку да га пита о теми коју је накратко поменуо, а то је мушких Срба (мислим да су били делом Пребиловчани) који су када су видели да су им усташе заклали жене и децу, нису хтели да живе више и предали су се усташама да мученички страдају и придруже се својим најрођенијима у Царству Божијем.