Titov sef zanima i Karađorđeviće

Kneginja Jelisaveta Karađorđević, ćerka kneza Pavla, potomci princa Andreja – Katarina, Lavinija – Marma i Dimitrije Mihael Karađorđević, i sinovi princa Tomislava – Đorđe i Mihailo, podneli su dopis Prvom osnovnom sudu u Beogradu tražeći učešće u ostavinskom postupku vezanom za imovinu Josipa Broza Tita, saznaju „Novosti“.

Kako se navodi u dopisu, podnosioci imaju „pravni interes da im se omogući učešće u postupku raspravljanja zaostavštine Josipa Broza Tita“, pošto su iz medija saznali da je Komisija predsednika Srbije izvršila uvid i popis imovine koja se nalazila u sefu Narodne banke Srbije, a koju je tu pohranilo Predsedništvo SFRJ posle maršalove smrti.

Predsednik državne Komisije Oliver Antić naveo je da su u sefu nađene mnoge stvari koje su pripadale dinastiji Karađorđević, posebno ordenje kraljice Marije, i druge kraljevske insignije, a moguće i numizmatička zbirka kneza Pavla.

„Kao naslednici, potomci kralja Aleksandra i kraljice Marije, kao i kneza Pavla, imaju pravni interes da im se omogući uvid u spisak i predmete koji su nađeni i označeni kao Titova zaostavština, kako bi stavili predlog za izuzimanje navedene imovine i pokrenuli postupak za donošenje dopunskog rešenja po smrti kralja, kraljice i kneza Pavla“, navodi se u dopisu sudu.

„Niko nikada nije video šta se nalazi u sefu, niti nas je sud obavestio da je uopšte otvoren, da je u toku veštačenje i šta je u njemu nađeno. O svemu tome informisani smo iz novina. Ako se ispostavi da je tu imovina trećih lica, njoj svakako neće biti mesta u ostavinskoj masi“, kaže za „Novosti“ Violeta Kočić Mitaček, zastupnik Titovog sina Miše i unuke Zlatice.
Ona dodaje i da je ostavinska rasprava zakočena već 10 meseci jer Komisija nije sudu poslala izveštaj posle otvaranja sefa.

A potomci prinčeva Andreja i Tomislava podneće u narednih nekoliko dana beogradskom Višem sudu zahtev za rehabilitaciju bake, kraljice Marije, udovice kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja.

Kraljica je rođena 9. januara 1900. u Goti, a preminula 22. juna 1961. u Londonu. Bila je iz vladalačke porodice Hoencolern – Sigmaringena, i u najbližim rodbinskim vezama sa vladajućim dinastijama Engleske, Rusije, Nemačke i Portugalije. Njen otac bio je rumunski kralj Ferdinand Prvi, a ovaj brak smatran je u Srbiji dobrim političkim potezom, jer je omogućio da se izvrši teritorijalno razgraničenje dveju susednih država i podela Banata.

Kraljica je bila izuzetno obrazovana, govorila nekoliko jezika, bila naklonjena umetnosti. U braku sa kraljem Aleksandrom imala je tri sina: prestolonaslednika Petra, princa Tomislava i princa Andreja. Takođe je važila za velikog dobrotvora, pomagala je starima, nemoćnima i naročito deci. Brzo je naručila srpski i građanima se obraćala isključivo na tom jeziku, a narod ju je prozvao Naša majka.

Posle ubistva kralja, 1934. u Marselju, rešenjem Sreskog suda za Beograd, imovina naslednika stavljena je pod starateljstvo kneza Pavla. Kraljica je dobila određenu sumu na ime udovičkog uživanja, od čega je zadržala za troškove samo četvrtinu, a preostali iznos dala u humanitarne svrhe.

Nakon ubistva osnovan je Fond kraljičine kancelarije, gde je i ona sama uložila sredstva iz miraza. Odatle su finansirana dobrotvorna društva, verske, humanitarne i prosvetno-kulturne organizacije kao i talentovani pojedinci.

Dobrotvorni rad nastavila je i za vreme Drugog svetskog rata i posle njega, preko Komiteta Jugoslovenskog crvenog krsta i humanitarnog društva „Andrej Prvovenčani“. Slala je pomoć srpskim zarobljenicima. U kartoteci nje i princa Andreja zavedeno je 130.000 jugoslovenskih oficira i vojnika kojima je išla pomoć u logorima u Nemačkoj, Italiji, Poljskoj, Norveškoj i Albaniji. U svojoj kući u Londonu pakovala je i pakete za narod i slala u domovinu sve do 1952. Posle rata, kuću je poklonila Crkvi.

Dinastiji je 1945. zabranjen povratak u zemlju. Ukazom od 8. marta 1947. kraljici je oduzeto državljanstvo FNRJ i konfiskovana celokupna imovina. Njeni unuci sada predlažu Višem sudu da donese rešenje o rehabilitaciji i oglasi ništavnim ukaz po kom su joj oduzeti državljanstvo i imovina.

Legija časti za kraljicu

Predsednik Francuske Šarl de Gol odlikovao je 1959. kraljicu Mariju Legijom časti, kada je na njegov poziv prisustvovala obeležavanju četvrt veka od atentata u Marselju. De Gol je rekao: „Pozivam sve prisutne da odaju počast ovoj dami u crnoj haljini, jer je tokom poslednjeg rata pružila pomoć svakom ko je to zatražio.“