Темељи неправде: Кривокапићева застава и Дрљевићева химна усвојени простом већином!

Актуелна државна застава Црне Горе озваничена је 13. јула 2004. године, када су на снагу ступиле одредбе новог закона, који је претходног дана усвојен у Скупштини Црне Горе.

Интересантно је да на сједници парламента Црне Горе тог 12. јула 2004, тробојка замијењена „црвеном заставом са златним грбом у средини и златним обрубом“, док је за химну наметнута „Ој свијетла мајска зоро“, гласовима 38 посланика, што је била ТЕК НАТПОЛОВИЧНА ВЕЋИНА од укупног броја посланика, а било их је 75 изабраних у том скупштинском сазиву.

За закон гласало је 38 посланика (ДПС-СДП) владајуће коалиције, против су била два посланика и један уздржан, а опозиција није гласала, гласио је дио кратке агенцијске вијести из тог времена.

До овог фамозног скупштинског засиједања и касније одржане сједнице владе од 16. септембра 2004. године, када је усвојена Одлука о утврђивању еталона заставе Црне Горе, која је ступила на снагу наредног дана, црногорска застава је била тробојка са хоризонталним пољима црвене, плаве и бијеле боје.

Потпуно је јасно да тренутна државна застава није резултат историјског континуитета, још мање ширег политичког договора, већ институционалног инжењеринга чији је стварни аутор Ранко Кривокапић, тадашњи предсједник Скупштине Црне Горе. Није случајно да је овог србофоба из редова и данас парламентарног СДП-а запало да тробојку замијени актуелном заставом која је требало да ликовно и визуелно раскине са дојучерашњим народним идентитетом, баш као што је и химна, коју је обликовао фашиста Секула Дрљевића, требало да послужи истом циљу.

Потпуни је апсурд и провокација да се химна, коју је Дрљевић написао у времену свог служења крволочном режиму НДХ, слуша и пјева на државним свечаностима под заставом коју је нацртао његов идеолошки баштиник Ранко Кривокапић. Тако је тробојка, под којом су гинули многи анти-фашисти и борци за слободу, одбачена и проглашена неподобном.

Данас осјећај мучнине изазива цинична недосљедност у политичкој пракси оних који су 2004. године натполовичном већином изгласали, практично склепане симболе који врло јасно кокетирају са фашизмом, временом италијанске окупације Црне Горе и, посебно, страдањем српског народа на територији НДХ. Исти ти актери, или њихови идеолошки насљедници, сада заговарају тезу да се свака будућа измјена државних симбола или увођење у званичну употребу народне тробојке, мора доносити некаквом тропетинском већином, уз најшири могући парламенти и друштвени консензус. Траже и засад успијевају да уцјенама осујете оно што им 2004. није било ни на крај памети.

Тај лицемјерни прелаз од радикалног ревизионизма до декларативног легализма није ништа друго до покушај да се једном наметнута идеолошка конструкција цементира као вјечна. Историјске неправде у којима је српском народу, али и шире српскојезичкој заједници, ускраћена тробојка, српски језик и наметнута фашистичка химна не могу се одржавати на снази позивањем на процедуре, правила и проценте који нису важили за оне који су их тада спроводили.

Буде ли се држала потребе за што тачнијом интерпретацијом историјских чињеница и коришћењем егзактних пописних података власт у Црној Гори има одговорност да отпочне процес исправљања неправди које су, прије свега, погађале и даље погађају српски народ и српскојезичку заједницу. Подсјетимо да се власт већ показала осјетљивом у случају усвајања скупштинске декларације о Јасеновцу па самим тим и способном да дјелују на основу ових принципа и јасне народне воље чији је репрезент.

Позивамо на храброст баш као што је то био случај у скупштинском исправљању историјске неправде према жртвама Јасеновца. Поступање у складу са правдом и истином, не би имало велики значај само за српски народ, већ и за друштво као цјелину.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: