Temeljeni pad Vlade

Piše: Mišo Vujović

Bilo je živo ovih dana u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu. Smenjivali su se zbunjeni, poraženi, iznevereni, otuđeni, razočarani, izgubljeni, entuzijasti na prevremenom radu u politici ali i prevejani politički delatnici otporni na svaku vrstu izazova.
Svi su pristigli sa željom da upoznaju, sugerišu, apeluju, došapnu ili se malo umiju u patrijarhovim očima.
Sudeći po odluci patrijarha Porfirija da ne potpiše Temeljni Ugovor sa odlazećom vladom Zdravka Krivokapića, da sam akt ne bi delegitimizovao, najubedljiviji od svih, svakako je Dritan Abazović, potpredsednik odlazeće i budući predsednik Đukanovićeve manjinske Vlade.

Odlazeći premijer za odlaganje potpisivanja ugovora sa SPC optužuje jednog episkopa, preumljujući svoju – krunsku – ulogu u dezavuisanju tog čina.
Dritan je, naravno, patrijarhu obećao potpisivanje Temeljnog ugovora čim se prevaziđe kriza, nastala moždanim udarom Vlade, kako tvrdi Milan Knežević ili državnim udarom, kako ceni odlazeći premijer, sada spreman da potpiše i poletanje spejl šatla iz Golubovaca.

Ostaje tajna šta je Abazović obećao papi Franji koga je „jaranski “ razdrmusao tapšući ga po ramenima. Verovatno će se i to saznati prilikom sledećeg moždanog ili državnog udara. nije isključeno da se pojavi Dritanov betseler “ Ja između bele i crne mantije“.
Većina, naprasnih posetilaca kod patrijarha je pristupila sa alibijem: Zvao me patrijarh, a red za prijem se odužio, kao što se odužila i otužila neizvesnost i sudbina demokratskih promena u Crnoj Gori.
Patrijarh se oglasio i naglasio da nikoga nije pozvao. Svi su primljeni na lični zahtev.
Demoni ne miruju, veliku muku rešava velika sila. Patrijarh ni manje ni više.
Kao nekada komitet iz koga se sa stavom i strahom izlazilo. Kod pajrijarha se ide marketinški i ne po blagoslov već po rejting.
Setimo se blagočestive Mire Marković i njene privatne posete patrijarhu Pavlu u društvu patrijarhovog prijatelja Janićija Karića, sa novinarskom svitom.
Dušebrižnici su po navici osuli paljbu po svjatejšem patrijarhu Pavlu optužujući ga da je podržao JUL diskriminišući ostale.

U finalu krize na kanabetu patrijarha sedeli su ministri i lideri političkih stranaka, još koji dan vladajuće većine u Crnoj Gori, većinski osuđenoj na vladanje manjine.
Počev od one kriminogene do ove aktuelne nastale ucenom najmanje koalicije „Crno na bijelo“, predvođene energičnim Dritanom Abazovićem, koji je simpatije
građana pobrao direktnim sukobom u parlamentu sa Milom Đukanovićem nazvavši ga lopovom i šefom mafije.
Nešto slično je devedesetih viđeno i u srpskom psrlamentu kada su srpski radikali optuživali za izdaju i kriminal Miloševićeve socijaliste da bi potom glavačke uleteli sa njima u koalicijy.
Pravila lepog ponašanja bi nalagala da se patrijarh posećuje uz blagoslov ili preporuku, nadležnog episkopa, u ovom slučaju mitropolita Joanikija, čoveka sa nemerljivim zaslugama za smenu Đukanovićevog režima.

Neću da verujem da je moj omiljeni junak Kapetan Leši paktirao sa Balkanskim Lukašenkom kako je nazivao Đukanovića. Nažalost događaji navode na Takav zaključak. Dritan je, gle čuda, promenio strategiju sa Đukanovićevim jastrebovima i saučesnicima u obogaljivanju Crne Gore, formira manjinsku vladu a deklarativno zagovara demontažu njegovog režima sraslog sa kriminalom i korupcijom.
Dritan, tvrdi da je kosmopolita pobornik građanske države, političar sa naglašenim animozitetom prema nacionalistima koga su u novom prepakivanju izborne volje građana pismeno podržali ne samo dukljanski nacionalisti već šovinistiko isfrustrirani ekstremisti poput bivšeg ministra pendrekaša Raška Konjevića, poslanice Draginje Stanković Vuksanović, Andrije Nikolića kao i lideri albanskih i bošnjačkih partija, do sada odanih Đukanoviću. Naivan je svako ko misli da Đukanović nije glavni finansijer manjinske vlade Dritana Abazovića, doskora „izdajnika i odmetnika sa četnicima“, kako su ga sunarodnici nazivali.
Abazović danas paktira sa jastrebovima koji Srbima prete novim olujama i traktorskim prikolicama.
Pomenuti Nikolić je citirajući Đukanovića, koga intezivno oponaša, mošti Svetog Vasilija nazvao kostima. Čak su najostrašćeniji boljševici respektovali kult i moći Svetog Vasilija. Takvim nevaspitanjem Đukanovićev potrčko samo pokazuje prezir prema Crnoj Gori ali se ne odriče ambicije da njome upravlja. Nikolić je pokazatelj da su bogohulnost i bezbožništvo duboko ukorenjeni u ideologiju i kolektivnu svest Đukanovićevih sledbenika što je pokazao i zakon o slobodi veroispovesti koji je dodatno podelio tradicionalno raspolućeno biće Crne Gore.

Poslanica Draginja Vuksanović, Srbe u Crnoj Gori naziva posrbicama, srpsku crkvu okupatorskom, pokušavajući mržnjom i agresivnošću amortizovati hendikep „razvodnjene krvi“.
„Najponosnija sam na činjenicu što me moja majka, rodom iz Užičke Požege, gdje mi je ujčevina, izvorna Srpkinja, a ne posrbica, vaspitavala…“
o vaspitanju ove poslanice i njenoj unutrašnjoj kontaminaciji, višku energije ili hormonskom dispalansu dovoljno govori fašistički stav da su Srbi u Crnoj Gori posrbice.
Od 31 potpisnika za smenu Vlade Zdravka Krivokapića 16 poslanika je iz redova Đukanovićevog DPS -a.
Da li je ovo Dritanova manjinska vlada prevara, kako tvrdi Krivokspić ili „izdaja epskih razmera“ kako ovaj preokret nazva Aleksa Bečić ili pak nastavak reformi cepanjem DPS – a manje uprljanim pokajnicima kako tvrde branitelji Dritana Abazivića vreme će pokazati.

Dobićemo i odgovor zašto su saučesnici tako na prečac „okrenuli“ leđa svom velikom šefu i podržali Dritanov koncept vladavine manjine odobren u Briselu i Vašingtonu, prihvatljiv većini ali ne i principima demokratije i zdravog razuma o čemu sam pisao prošle nedelje u tekstu „Luciferov rulet: izdaja Ulcinjskog Eliota Nesa „.
„Kome smeta multietnička Crna Gora?“, odgovara na optužbe Abazović.
Naravno da je multenička Crna Gora realnost i da manjinske stranke treba kooptirati u Vladu ali ne saučesnike i predstavnike manjina koji su učestvovali sa Đukanovićem u raspolućivanju i pljački Crne Gore.
Da li multietnička Crna Gora podrazumeva uspostavljanje ekumenskog centra ili unijatske crkve što je davnašnji plan Vatikana.
Kamen spoticanja, po Krivokapiću, je što je vlada u dobroj meri suzbila šverc droge i cigareta od čega je Đukanovićev režim uzimao enormni novac .Ta količina moći, poput meda, lako nađe svaku slabost u čoveku.
A čovek je, kaže narod, kvarljiva roba.
Na kraju pitanje za milion: Da li je Dritan sam u pobedničkom taboru?
Jasno je da Krivokapić i odani mu „apostoli“ u Vladi, odlaze. Na vratima su Bečić i njegove Demokrate.
Demokratski front do sada nije pokazao ozbiljniju nervozu. Naprotiv. Decidno su protiv Vlade, prvi su se sukobili sa premijerom, ne podržavaju Demokrate, ali ne osuđuju Dritana.
Pobednik je, svakako sada oživeli DPS koji pobednički najavljuje da će u narednih 14 meseci oni odlučivati o sudbini Vlade.
Ako buduća Vlada bude izglasana uz pomoć poslanika DPS -a zvala se manjinska ili većinska, Dritanova ili bilo čija volja izborne većine biće pogažena.