Tanasije Paunović (1949-2022) Čovek velikog pregnuća

Piše: Mišo Vujović

Prošle nedelje napustio nas je kolega Tanasije Paunović, dopisnik Večernjih novosti iz Kosjerićkog kraja. Napustio nas je čovek velikog pregnuća, životnog i profesionalnog iskustva.

Stizao do najudaljenijih zabiti da bi proverio vest i sa lica mesta je plasirao u svet. Ni priznanja mnoga nisu izostala, među njima i Orden rada.

Bio je posvećen profesiji i kao svi zaljubljenici ovog, danas deformisanog, zanata trudio se da ne povredi objektivnost kao osnovni princip novinarstva.

Čika Tane je, do zadnjeg daha, potvrđujući pravilo da novinar nikada ne ide u penziju, pratio zbivanja u svom okruženju.

Malo je događaja da ih Tane nije zabeležio perom, foto aparatom ili diktafonom. Gotovo pola veka ovaj predani hroničar je, budno pratio događaje u Zlatiborskom okrugu. Kao i svi iskusni vukovi žurnalistike, plasirao je vest, a ne senzaciju, bavio se činjenicama umesto pretpostavki, čuvajući tako i lični i profesionalni integritet.

Novinarsku karijeru počeo je u užičkim Vestima i Radio Užicu kao dopisnik iz Kosjerića, da bi se u nekoliko navrata našao na čelu lokalnog Radio Kosjerića, ali ni tada nije zapostavljao zanat sa deset kora. “Rudarski ima sedam, novinarski deset kora”, govorio je Lovrenski.

Osmišljavajući kako unaprediti kulturni život na selu, samim tim podstaći mlade ljude da ostaju na ognjištima, sa malom grupom entuzijasta osnovao je daleke 1980. godine prestižnu manifestaciju

“Čobanskih dani”, koja i danas traje.

Na tom saborovanju, osim folklora, pesama, igara, nadmetanja u raznim ženskim i muškim disciplinama, birana je i najlepša čobanica.

“Bila je to smotra prirodne lepote”, prisećao se Tane povodom jubileja 40 godina Čobanskih dana.

“Te 1980. godine na prvim ,,Čobanskim danima, na biseru prirodne lepote, na Brdu Grad okupilo se preko 30 hiljada posetilaca.Na pozornici se predstavilo 30 mesnih zajednica sa preko 400 pevača, svirača, igrača, prelja, pletilja, vezilja, zdravičara, kršnih momaka na čobanskim sportskim igrama, a na livadi, koliko se sećam, 12 šatri sa muzikom”, evocirao je, povodom jubileja, uspomene na svom FB profilu, čika Tane, prvi voditelj ove prestižne turističke manifestacije. A slika govori sve. Sklad u svemu, vedra misao, lepa reč i optimizam kao životni moto ovog dragog čoveka. Penzionerske dane provodio je pišući za Večernje novosti, o svom zavičaju, dajući, svojim tekstovima impuls životu u kraju gde se mladost osipa, a divni predeli ostaju bez belih stada, zveketa čaktara, pesme rumenih čobanica, svirke stidljivih frulaša…

Očito da ljudi – generacije sa sobom presele i svoje vreme. U tom zapisu duše, oslobođenog svega zemaljskog zbog čega živimo, a živimo zbog prioriteta (da ne nabrajam) a najmanje zbog života, ostaje naše delo. Za vjekivjekov. Amin.

Pokoj duši Tanetovoj!