Тајне дуванске мафије (X): „Свето као светац“ – није пушио, нијесу му давали 100.000 ДМ мјесечно, нема стан у Паризу – касније признао да је вођа ОКГ

Поводом недавне иницијативе покренуте у Скупштини Црне Горе за формирање анкетног одбора који би се бавио проблематиком шверца дувана у Црној Гори, почев од деведесетих година прошлог вијека па до данас, а у сусрет доношењу одлуке о његовом формирању, редакција портала ИН4С, на основу Закона о слободном приступу информацијама, затражила је, и од Скупштине Црне Горе добила Извјештај и комплетну документацију о раду Комисије Скупштине Црне Горе, која се 2001/2002. године бавила утврђивањем чињеница, околности и битних елемената у наводима у тексту објављеном у загребачком листу ,,Национал“ под насловом ,,Главни мафијашки бос Балкана“ и другим текстовима о шверцу дувана у Црној Гори и преко Црне Горе, објављеним у овом листу. Комплетан Извјештај о раду те Комисије који је усвојен на сједници Скупштине Републике Црне Горе која је одржана 25. јула 2002. године, портал ИН4С, а како смо јуче најавили, интегрално ће објавити у дванаест наставака:

12. Поводом оптужби објављених у “Националу” да се на Суботићевом платном списку налази и предсједник Црногорског парламента СВЕТОЗАР МАРОВИЋ, који је “такође љубитељ скупих сатова, а мјесечна му је апанажа 100.000 ДМ”, те да је “Маровић од Суботића добио и стан у најбољој четврти Париза, као и тврдње Срећка Кестнера у интервјуу датом “Националу” да је Маровић добијао по 100.000 ДМ мјесечно, Комисија се обратила Светозару Маровићу, са захтјевом да поднесе информацију о наводима садржаним у текстовима “Национала”.

Светозар Маровић је између осталог одговорио Комисији: “Да све што је на било који начин наведено као чињеница или остављено као сумња, а тиче се моје личности, није истина и да представља само покушај ничим доказане уплетености у посао којим се никада ни по службеном, ни по свом избору, нијесам бавио, нити имао било какве везе са предметним пословима који су били далеко од моје професионалне и личне заинтересованости”.

13. Поводом оптужби објављених у “Националу” којима је Вук Бошковић тадашњи помоћник Министра унутрасњих послова за јавну безбједност назначен као један од учесника у транзиту и шверцу цигаретама, Комисија се обратила ВУКУ БОШКОВИЋУ са захтјевом да достави информацију о тим као и свим другим наводима везаним за његово име, садржаним у овоме тексту.

У одговору Комисији “Да се ради о потпуним неистинама које и овом приликом енергично одбацујем. Оцјењујем да су измишљени наводи у том листу усмјерени на моју личну и професионалну дискредитацију, с крајњим циљем да се тиме пољуља повјерење грађана и у рад МУП-а, у коме сам часно обављао повјерене дужности, поштујући Устав и законе Републике Црне Горе”.

14. Своје учесће у овој афери посредством својих адвоката, а по захтјеву Комисије негирао је СТАНКО СУБОТИЋ-ЦАНЕ, који је у текстовима објављеним у “Националу” назначен као главни организатор и учесник у транзиту и шверцу цигаретама и кроз Црну Гору, у одређеном временском периоду.
15. Своје учешће у овој афери су негирали Јован Поповић, директор Компаније “D-TRADE”, тј. правни следбеник Предузећа “МИА”, које је према обавјештењу Привредног суда у Подгорици, уписано у регистар Привредног суда у Београду, као и Жељко Михаиловић и Душан Бан који су у периоду који је предмет пажње писања “Национала”, били руководиоци Предузећа “МИА”.

Приликом боравка чланова Комисије у Загребу, од стране Ива Пуканића и његових сарадника уручена им је копија ,,Увјерења-доказа бр. 196/98 од 27.03.1998. године, које је на захтјев господина Срећка Кестнера са потписом секретара Удружења акционара Јована Поповића, издало Предузеће “МИА” ЕXПОРТ – ИМПОРТ ПОДГОРИЦА, 81.000 Подгорица, Немањина обала 11, Хотел “Црна Гора” II спрат“, у коме се каже да је господин Срећко Кестнер у посједу 526 акција Компаније “МИА” ЕXПОРТ – ИМПОРТ ПОДГОРИЦА, што у процентима износи 15% власништва. Даље се наводи да се овај документ издаје на лични захтјев господина Кестнера и служи у сврху отварања банковног рачуна и доказа о личном бонитету господина Кестнера.