• Насловна
• Топ 0

Тајне дуванске мафије (II): Вујановић, обнашајући функцију премијера, предњачио у опструкцији рада анкетне комисије

4 месеца ‎ ИН4С

Филип Вујановић

Поводом недавне иницијативе покренуте у Скупштини Црне Горе за формирање анкетног одбора који би се бавио проблематиком шверца дувана у Црној Гори, почев од деведесетих година прошлог вијека па до данас, а у сусрет доношењу одлуке о његовом формирању, редакција портала ИН4С, на основу Закона о слободном приступу информацијама, затражила је, и од Скупштине Црне Горе добила Извјештај и комплетну документацију о раду  Комисије Скупштине Црне Горе, која се 2001/2002. године бавила утврђивањем чињеница, околности и битних елемената у наводима у тексту објављеном у загребачком листу ,,Национал“ под насловом ,,Главни мафијашки бос Балкана“ и другим текстовима о шверцу дувана у Црној Гори и преко Црне Горе, објављеним у овом листу. Комплетан Извјештај о раду те Комисије који је усвојен на сједници Скупштине Републике Црне Горе која је одржана 25. јула 2002. године, портал ИН4С, а како смо јуче најавили, интегрално ће објавити у дванаест наставака:

ОДНОС ПОЈЕДИНИХ СУБЈЕКАТА ПРЕМА РАДУ КОМИСИЈЕ: У циљу остваривања комуникације са међународним организацијама за борбу против организованог криминала, Комисија се обратила Министарству унутрашњих послова Владе РЦГ, да за потребе Комисије достави тачан назив Италијанске државне комисије која се бави овим послом. Ово из разлога што је 30. септембра 1999. године, Министарство унутрашњих послова Владе Републике Црне Горе потписало “Меморандум” са Министарством унутрашњих послова Италије, о заједничком дјеловању против организованог криминала. Међутим, од Министарства унутрашпњих послова Владе Републике Црне Горе, и поред више ургенција, Комисија није добила овај податак.

Комисија посебно истиче да се појединим од наведених субјеката обраћала више пута и то:

– Министарству унутрашњих послова у Влади Републике Црне Горе – 20 пута;

– Влади Републике Црне Горе, односно предсједнику Владе Филипу Вујановићу – 14 пута;

– Државном тужиоцу Републике Црне Горе – 6 пута;

– Савезној управи царина – 6 пута;

– Министарству финансија у Влади Републике Црне Горе – 5 пута;

– Предузећу АД “Зетатранс” – 5 пута;

– Листу “Национал”, односно директору Иву Пуканићу – 5 пута;

– Милу Ђукановићу, предсједнику РЦГ – 3 пута;

– Приватном предузећу ,,МТТ“ – 4 пута;

– Министарству трговине у Влади РЦГ – 3 пута;

– Управи царина Словеније – Царинарници Копар – 3 пута;

– Генералштабу Војске Југославије – 3 пута;

– Вишем тужиоцу Републике Црне Горе – 3 пута;

– Управи Царина Црне Горе – 3 пута;

– Европској комисији – 3 пута;

– Момиру Булатовићу – 3 пута;

– Драгиши Бурзану – 2 пута;

– Асиму Телаћевићу- 2 пута;

– Новаку Килибарди – 2 пута;

– Срећку Кестнеру – 2 пута;

– Министарству поморства и саобраћаја у Влади РЦГ – 2 пута;

– Савезном министарству за саобраћај и везе – 2 пута;

– Савезној управи за контролу летења – 2 пута;

– Приватном предузећу “ЈУБЕ” – 2 пута;

– Приватном предузећу “КОЛИНЕКС” – 2 пута.

Појединим од ових субјеката, посебно Влади Републике Црне Горе, односно предсједнику Владе Филипу Вујановићу, Министарству унутрашњих послова у Влади Републике Црне Горе, Државном тужиоцу РЦГ и АД “Зетатранс”, Комисија се обраћала више пута из разлога што одговоре на тражене захтјеве није добијала благовремено, односно исти су били непотпуни, непрецизни или без пратеће документације. Поједини од ових субјеката: Новак Килибарда, Министарство унутрашњих послова у Влади РЦГ – Одјељење пограничне службе, Срећко Кестнер, Горан Стањевић, Европска комисија, Абмасадори САД, Лихтенштајна и Кипра, затим директори Приватних предузећа “ЈУБЕ” – ,,Ефовић Един“ и “КОЛИНЕКС” – ,,Душко Ранковић“, Управа царина Републике Словеније – Царинарница Копар, нијесу уопште одговорили на дописе Комисије, и поред, како је већ наведено вишеструког обраћања.

Предузећима “ЈУБЕ” и директору ,,Едину Ефовићу“ и “КОЛИНЕКС“ и директору ,,Душку Ранковићу“ и поред више покушаја Стручне службе Скупштине Републике Црне Горе допис Комисије није могао бити уручен, из разлога што се апсолутно нијесу налазили на адреси коју је Комисији, на њен захтјев, доставио Привредни суд у Подгорици.

Комисија није уопште добила тражене одговоре ни од следећих субјеката:

– од Министарства унутрашњих послова у Влади РЦГ о евентуално предузетим радњама од стране овог органа у циљу расвјетљавања афере “Национал”;

– од Министарства унутрашњих послова у Влади РЦГ о регистрацији авиона ,,CESSNA“ и ,,LEAR ЈЕТ 45“;

– од Министарства унутрашњих послова у Влади РЦГ о распореду и утрошку средстава од “транзитне таксе” за Службу државне безбједности у Министарству унутрасњих послова;

– од Министарства унутрашњих послова у Влади РЦГ потпуну информацију са документацијом о наводима “Национала” о куповини и донацијама луксузних аутомобила за потребе Црне Горе и њених органа, укључујући и МУП Црне Горе;

(Једину информацију, око два аутомобила, Комисија је добила кроз изјаву министра финансија у Влади Црне Горе Мирослава Иванишевића, који је на сједници Скупштине Црне Горе од 19. 07. 2001. године, изјавио да су “два мерцедеса, инострана донација МУП-у Црне Горе и да је донатор инострана држава”, али није одговорио која је то држава донатор);

– од Министарства унутрашњих послова у Влади РЦГ о наводно склопљеном уговору са ХТП “Милочер” и компензације за одузете цигарете од стране Војске Југославије ван граничних прелаза, односно формирању међуресорске комисије;

– од Министарства унутрашњих послова у Влади РЦГ – Одјељење пограничне службе у вези са захтјевом Комисије да јој достави крун листе за глисере натоварене цигаретама који су упловљавали и испловљавали из Луке “Бар” и “Зеленика”, за период од 1993. до 1999. године;

– од предсједника Владе РЦГ, Филипа Вујановића, у вези са кретањем друштвеног производа у Црној Гори у периоду од 1990. до 2001. године, о томе када су транзитом цигарета почеле да се баве привредне организације у Црној Гори, о учешћу послова транзита цигаретама у друштвеном производу Републике Црне Горе, о међународном положају РЦГ и Савезне Републике Југославије;

– од Државног тужиоца РЦГ Божидара Вукчевића, у вези са радњама које је Министарство унутрасњих послова РЦГ предузело у циљу расвјетљавања афере “Национал”;

– од Државног тужиоца РЦГ Божидара Вукчевића, у вези са достављањем предмета о кривичној пријави Генералног секретаријата бившег предсједника Републике Момира Булатовића из 1997. године, против Вукашина Мараша, тадашњег помоћника министра унутрашњих послова Црне Горе за Службу државне безбједности и Филипа Вујановића тадашњег министра унутрасњих послова у Влади РЦГ;

– од приватног предузећа “МТТ” односно Веселина Баровића о “инструкцијама” које је предузеће “МТТ” у вези са пословима са  цигаретама давало Предузећу АД “Зетатранс” Подгорица.

Комисија посебно истиче као примјер негативног односа МУП-а Црне Горе у односу на највећи број њених захтјева, иако је министар Андрија Јовићевић на сједници Скупштине Црне Горе од 17.07.2001. године, јавно обећао: “У име МУП-а Црне Горе желим да кажем да ће МУП Црне Горе бити у потпуности на располагању Комисији у погледу информација, како у погледу информација тако и у погледу техничких, оперативних, логистичких и свих других капацитета, како би Комисији олакшали рад и омогућили да дође до што вјеродостојнијег чињеничног стања. Можда раније није био случај да се неко из Министарства, поготову министар обраћа Скупштини, или да Министарство коректно реагује по питању оваквих навода, или у сарадњи са разним комисијама, али ја вас овај пут увјеравам да ће Министарство пружити пуну и конструктивну подршку раду ове Комисије”.

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

Прочитајте ЈОШ:

Тајне дуванске мафије (I): Досије „Национал“ – Како су Ђукановићеви представници оставкама покушали да блокирају Комисију

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: