Тајне дуванске мафије (I): Досије „Национал“ – Како су Ђукановићеви представници оставкама покушали да блокирају Комисију

Поводом недавне иницијативе покренуте у Скупштини Црне Горе за формирање анкетног одбора који би се бавио проблематиком шверца дувана у Црној Гори, почев од деведесетих година прошлог вијека па до данас, а у сусрет доношењу одлуке о његовом формирању, редакција портала ИН4С, на основу Закона о слободном приступу информацијама, затражила је, и од Скупштине Црне Горе добила Извјештај и комплетну документацију о раду  Комисије Скупштине Црне Горе, која се 2001/2002. године бавила утврђивањем чињеница, околности и битних елемената у наводима у тексту објављеном у загребачком листу ,,Национал“ под насловом ,,Главни мафијашки бос Балкана“ и другим текстовима о шверцу дувана у Црној Гори и преко Црне Горе, објављеним у овом листу.

Комплетан Извјештај о раду те Комисије који је усвојен на сједници Скупштине Републике Црне Горе која је одржана 25. јула 2002. године, портал ИН4С, почев од данас, интегрално ће објавити у дванаест наставака (наслови и легенде испод докумената су редакцијски):

Скупштина Републике Црне Горе на сједници Првог редовног засиједања у 2001. години одржаној 31. јула 2001. године, донијела је Одлуку о образовању Комисије за утврђивање чињеница, околности, и битних елемената у наводима у тексту објављеном у загребачком листу “Национал” под насловом “Главни мафијашки бос Балкана” и другим текстовима објављеним у овом листу, која је ступила на снагу даном објављивања у “Службеном листу РЦГ”, односно 03. августа 2001. године.

Истог дана, када је сазнао да је у Скупштину стигао Предлог одлуке о формирању комисије о истраживању шверца дувана, и Ђукановић је потрчао да и он, предсједници Парламента Весни Перовић, поднесе иницијативу за формирање комисије.

Одлуком је утврђено да Комисија има задатак да утврди чињенице, околности и битне елементе о наводима у текстовима објављеним у загребачком листу “Национал”, као и да је у извршавању постављеног задатка дужна да оствари сарадњу са надлежним државним органима и директорима црногорских предузећа који су у текстовима “Национала” означени да су учествовали у пословима транзита и шверца цигаретама, а који су дужни да Комисији пруже сву неопходну помоћ и ставе на располагање сву потребну документацију. Такође је утврђено да ће, у циљу извршавања свог задатка Комисија остварити непосредну комуникацију са међународним организацијама за борбу против организованог криминала. Овом Одлуком такође је утврђено да је Комисија дужна да Скупштини поднесе Извјештај у писаној форми, у року од 90 дана од дана ступања на снагу Одлуке.

Скупштина Републике Црне Горе је, у складу са чланом 1 став 2 Одлуке, за предсједника Комисије изабрала посланика Вуксана Симоновића, а за чланове посланике: Радивоја Никчевића, Предрага Поповића, Борислава Бановића, Мирослава Вицковића, Новака Радуловића и Ферхата Диношу.

Комисија је, као радно тијело Скупштине РЦГ, радила у складу са Одлуком о образовању Комисије и Пословником Скупштине Републике Црне Горе, уз пуну јавност рада. Комисија је у току свог цјелокупног рада одржала 15 сједница, а на шестој сједници је присуствовао представник Европске уније, на лични захтјев.

Комисија је сагласно члану 4 Одлуке о образовању била дужна да Скупштини поднесе Извјештај о извршеном задатку у писаној форми, до 03. новембра 2001. године. Како у наведеном периоду Комисија није била у могућности да дође до свих битних података за утврђивање тачности навода објављених у “Националу”, дијелом због опструкције рада Комисије од стране појединих државних органа Републике Црне Горе и других субјеката којима се обраћала, а дијелом због одређених објективних разлога и околности, то је на сједници одржаној 02. новембра 2001. године, Комисија Скупштини поднијела Извјештај о свом дотадашњем раду.

Полазећи од наведених констатација, чланови Комисије: Вуксан Симоновић, Мирослав Вицковић, Предраг Поповић, Новак Радуловић и Ферхат Диноша су 29. октобра 2001. године, поднијели Предлог Одлуке о измјенама Одлуке о образовању Комисије за утврђивање чињеница, околности и битних елемената о наводима у тексту објављеном у загребачком листу “Национал” под насловом “Главни мафијашки бос Балкана” и другим текстовима објављеним у овом листу. С тим у вези Скупштина Републике Црне Горе, је на Првој сједници другог редовног засиједања у 2001. години, одржаној дана 11. децембра 2001. године, донијела Одлуку о измјени ове Одлуке којом је Комисији омогућено да настави рад уз обавезу да Скупштини поднесе Извјештај у писаној форми најкасније до 10. марта 2002. године.

Имајући у виду чињеницу да је у посјети Сједињеним Америчким Државама од 08. фебруара до 03. марта 2002. године боравила делегација Скупштине Црне Горе, у чијем саставу су били и посланици Мирослав Вицковић и Новак Радуловић, који су чланови ове Комисије, те да у том времену Комисија није могла одржавати сједнице, односно пуноважно расправљати и одлучивати о предметној материји, посланици Предраг Поповић и Вуксан Симоновић поднијели су Предлог одлуке којом је тражено да се Комисији продужи рок за рад за 25 дана, односно за оно вријеме за које Комисија није била у могућности да ради.

Скупштина Републике Црне Горе на сједници одржаној 11. јуна 2002. године донијела је Одлуку о продужетку рада Комисије за 25 дана, рачунајући од дана ступања на снагу наведене Одлуке.

Напомињемо да је поводом одлуке Комисије да са Срећком Кестнером, Гораном Стањевићем и директором “Национала” Ивом Пуканићем, који су изразили спремност да Комисији презентирају доказе и сазнања о наводима изнијетим у “Националу”, на њихов захтјев, а због разлога њихове личне безбједности, обави анкету ван Црне Горе, члан Комисије Радивоје Никчевић је на Петој сједници Комисије саопштио: “Да напушта рад Комисије, уз образложење да би то било понижавање Скупштине и државе Црне Горе, јер са лицима која су креирала ову аферу, а при том нијесу понудили никакве доказе, а неки од њих су и сами, како су изјавили, учествовали у криминалним радњама”.

Оставку на рад у Комисији поднио је и посланик СДП-а, Борислав Бановић, након Осме сједнице, на којој је Комисија разматрала околности и чињенице у вези са транзитом и шверцом цигарета у Црној Гори, поводом интервјуа тадашњег потпредсједника Владе Републике Црне Горе мр Жарка Ракчевића, датог дневном листу “Вијести” од 10. октобра 2001. године, под насловом “Ракчевић: Борба за легализацију увоза цигарета је опасна”.

Након тога, дана 7. фебруара 2002. године, путем саопштења за јавност оставку на мјесто члана Комисије, поднио је Ферхат Диноша, са образложењем да нема мандат да путује у Загреб “код господина Пуканића”.

СУБЈЕКТИ КОЈИМА СЕ КОМИСИЈА ОБРАЋАЛА: У циљу реализације утврђеног задатка Комисија се обраћала свим субјектима који су у текстовима објављеним у “Националу” означени као директни или индиректни учесници у пословима транзита и шверца цигаретама кроз Црну Гору, или су својим сазнањима могли бити од помоћи Комисији за утврђивање чињеница и околности везаним за ове послове.

У том циљу Комисија се обратила:

– Милу Ђукановићу, предсједнику Републике Црне Горе;

– Светозару Маровићу, бившем предсједнику Скупштине РЦГ;

– Момиру Булатовићу, бившем предсједнику Републике Црне Горе;

– Новаку Килибарди, бившем потпредсједнику Владе РЦГ;

– Асиму Телаћевићу, бившем потпредсједнику Владе РЦГ;

– Предрагу Горановићу, бившем потпредсједнику Владе РЦГ;

– Драгиши Бурзану, бившем потпредсједнику Владе РЦГ;

– Вуку Бошковићу, бившем помоћнику министра унутрашњих послова Црне Горе и актуелном савјетнику предсједника Владе за унутрашњу безбједност;

– Ранку Калуђеровићу, оснивачу Предузећа “МТТ”;

– Жарку Ракчевићу, бившем потпредсједнику Владе РЦГ;

– Бранку Јокићу, новинару љубљанског листа “Дело” – на његов захтјев;

– Срећку Кестнеру;

– Станку Суботићу – Цанету;

– Иву Пуканићу, директору листа “Национал”;

– Горану Стањевићу;

– Влади Републике Црне Горе, односно предсједнику Владе Филипу Вујановићу;

– Министарству финансија у Влади Републике Црне Горе;

– Министарству унутрашњих послова у Влади РЦГ;

– Министарству трговине у Влади РЦГ;

– Министарству поморства и саобраћаја у Влади РЦГ;

– Државном тужиоцу Црне Горе;

– Вишем тужиоцу у Подгорици;

– Привредном суду Подгорица;

– Савезном министарству правде;

– Савезном министарству за саобраћај и везе – Савезној управи за контролу летења;

– Генералштабу Војске Југославије;

– Савезној управи Царина;

– Управи царина Црне Горе;

– Управи царина Словеније – Царинарници Копар;

– Предузећу АД “Зетатранс” – Подгорица;

– Предузећу “Лука Бар”- Бар;

– Лучкој капетанији Бар;

– Приватном предузећу “МИА” Подгорица;

– Приватном предузећу “МТТ” Подгорица;

– Приватном предузећу “ЈУБЕ” Подгорица;

– Приватном предузећу “КОЛИНЕКС” Бар;

– Европској комисији;

– Амбасадору САД у СР Југославији;

– Амбасадору Швајцарске у СР Југославији;

– Амбасадорима Лихтенштајна и Кипра.

Комисија је дописе насловљене Срећку Кестнеру, Иву Пуканићу и Станку Суботићу упућивала посредством Генералног конзулата Републике Хрватске у Црној Гори из разлога што није било могуће прибавити њихове адресе. Уз то Комисија је упутила јавни позив овим лицима као и Горану Стањевићу, да Комисију обавијесте о својим адресама. Од Срећка Кестнера и Горана Стањевића Комисија није добила одговор.

Дописе Управи Царина Републике Словеније – Царинарници Копар, Комисија је доставила посредством Генералног конзулата Републике Словеније у РЦГ, али и поред ургенција одговор није добила.

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: