MNE стварност: Свуда радо виђен и дочекан свјетски ас, у Црној Гори „државни непријатељ“

Пише: Коста Ненезић

Умјесто звукова ударца рекета и жамора публике на планираном тениском спектаклу, Будвом су одјекивали тупи ударци пендрека у тијела легитимно изабраних представника локалне самоуправе.

Тражили сте Адриа тур, добили сте по туру – порука је власти устоличене у Подгорици. Док одметнута српска покрајина забрањује увоз робе из Србије, одлазећи режим у Црној Гори прави крупнији корак, забрањује људе. И то не само обичне људе, него и оне после чијег би доласка, било смањено неповјерење које влада међу државама, када је у питању епидемиолошка ситуација у Црној Гори. Подршка Новака Ђоковића литијама и Српској православној цркви од марта ове године, коштала би га четрнаестодневног карантина, креираног од стране тандема НКТ-а Симовић-Бегић, да се само запутио у земљу својих предака.

Свуда радо дочекиван број 1 на АТП ранг листи, у Црној Гори државни непријатељ Но.1. Очигледно да је црногорској егзекутиви његова објава на инстаграму била прејак форхенд, па су морали да одговоре силовито, дворучним бекхендом. Заслијепљени сујетом, свјесни назирућег краја, одиграли су ритерн, који ће као и до сада оставити дубок траг на шљаци, тридесет година гаженој подлози, која се зове народ.

Први рекет Црне Горе је навикао да игра на спорој подлози, стижући увијек да поентира, чак и при паду. Додуше, имао је судије које су помно пратиле само противникову половину правоугаоног терена. О соколовом оку-челенџу, да и не говоримо. Данас, ствар је битно друкчија. Прешло се на бржу подлогу, бетон.

На тој подлози, сада времешни тенисер, играо је последњи пут 89′ године и то у дублу, са његовим бившим узором, Милошевићем, којем је убрзо нашао замјену. Одвикнут од улица и тргова, а навикнут на комфор и луксуз, нашао се пред спремнијим и мотивисанијим противником. Стаменијим. Биће у великом проблему, јер све што је до сада радио од децембра прошле године је био директан погодак у мрежу. Но, меч са НКТ-ом, Новак је брзо окончао асом, једва додирујући линију.

Билборд на ком кажипрстом показује манастир Острог је хируршки прецизан ударац, који противник није био у стању да предвиди, а камоли да га прихвати. Да је политика црногорске власти свјесно ударање лоптице по средини мреже, говори и то да је којим случајем, дозволила одржавање турнира, у свијет би отишла промотивна разгледница Црне Горе. Умјесто тога, отишла је још једна атрактивна порука: „ Не дамо светиње!“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: