• Друштво

Свјетско признање за научницу Универзитета Црне Горе у оквиру истраживања о Алцхајмеровој болести

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Да се до научних открића долази често случајним путем или грешком показало је и истраживање о Алцхајмеру и болести деменције, у оквиру пројекта ДЕМОНСТРАТЕ, који је др Исидора Ровчанин Драговић са Медицинског факултета Универзитета Црне Горе представила на престижном свјетском конгресу и добила признање за најбољи апстракт за Алцхајмерову болест и деменцију.

На овом 16. Свјетском конгресу о контроверзама у неурологији (ЦОНy), које је требало да се одржи у Лондону, у марту, али је због пандемије одржано онлајн, заједно са колегама је добила признање за високи научни квалитет за постер и презентацију на тему „Когнитивно оштећење без субјективног когнитивног пада – клинички, молекуларни и етички аспекти“. Поред ње аутори су: Наташа Поповић, Љиљана Радуловић, Тијана Вуковић, Миодраг Радуновић, Флавиана Марзано, Николета Гуарганела, Аполониа Тулло, Сергио Гианатасио и Маша Ждралевић.

Истраживање је реализовано у оквиру националног пројекта “Нове методе за стратификацију ризика за прогресију канцера и Алцхајмерове болести код пацијената у Црној Гори”, чији је координатор декан Медицинског факултета проф. др Миодраг Радуновић, а финансијер Министарство науке Црне Горе.

Са награђеном Ровчанин Драговић, будућим неурологом, разговарали смо о пројекту и случајном открићу, у оквиру њене докторске дисертације.

УЦГ: Зашто се испитује инверзна корелација Алцхајмерове болести и колоректалног карцинома у оквиру пројекта ДЕМОНСТРАТЕ?

Др Ровчанин Драговић: Постоје научни докази да људи који имају склоност да оболијевају од канцера, не оболијевају од Алцхајмерове болести и обратно. Претпоставља се, да су у ове двије болести, исти сигнални путеви дерегулисани на супротан начин, али прецизни механизми још нијесу расвијетљени. Такав однос ова два обољења, у оквиру пројекта, проучавамо на молекуларном нивоу, испитујући експресију једног броја малих некодирајућих РНК молекула, односно микроРНК молекула које су укључене у патогенезу обије болести. Све са циљем да се употребом нових метода побољша стратификација пацијената обољелих од колоректалног карцинома и пацијената обољелих од Алцхајмерове болести, према ризику за прогресију ових болести. Посљедично би се повећале шансе за побољшањем квалитета живота, преживљавањем, смањењем компликација и у неким случајевима излечењем.

УЦГ: Интересантно је да су резултати добијени сасвим случајно и да нису били предвиђени пројектним активностима. Тестирали сте „условно“ здраве пацијенте за које сте добили опречне резултате?

Др Ровчанин Драговић: Наиме, здрави испитаници са којима се у свакој студији овог типа морају поредити обољели, у овом случају од Алцхајмерове болести, били су волонтери који су се осјећали физички и ментално здравим, просјечне старости око 65 година. Морали су ипак проћи одређене тестове, неуролошку и неуропсихолошку евалуацију, како би се провјерило да ли испуњавају критеријуме за укључивање у студију. У том процесу смо објективним, неуропсихолошким тестовима, открили да дио здравих добровољаца има когнитивно оштећење, благог степена, стога је требало да буду искључени из истраживања. Међутим, када сам интервјуисала испитанике, запазила сам да су сви, код којих смо касније утврдили когнитивно оштећење, негирали заборавност и уопште субјективне проблеме у когнитивном функционисању. Имајући у виду клинички континуум промјена код когнитивних оштећења, нарочито Алцхајмерове болести, који подразумијевају да је субјективни проблем оно што прво настаје и чак у тој фази, дефицит не бива ни потврђен објективним мјерилима, схватила сам да имамо специфичну ситуацију.

УЦГ: Шта је заправо студија показала кад је ријеч о процјени когнитивних оштећења код старије популације?Имаге

Др Ровчанин Драговић: Наиме, било је јасно да је ова студија случајно показала да одређени број пацијената са когнитивним оштећењем у црногорској популацији бива непрепознат, као и да процјена субјективног аспекта потенцијалног когнитивног оштећења није довољно поуздано мјерило које би упутило на когнитивно оштећења старије популације у Црној Гори.

УЦГ: Које препоруке произилазе из тога, шта би се у здравственом систему могло промијенити како би се превазишао проблем?

Др Ровчанин Драговић: Неопходно је да се већ на нивоу примарне здравствене заштите рутински ради неуропсихолошки скрининг старије популације, односно објективни тестови за детекцију когнитивног оштећења, независно од тога да ли пацијент пријављује проблеме у вези са когнитивним функцијама. Оно што је важно истаћи, због потенцијалних измјена рутине у примарној здравственој заштити, у истраживању смо користили два неуропсихолошка скрининг теста: Мини-Ментал Стате Еxаминатион и Монтреал Цогнитиве Ассессмент и закључили да се благи когнитивни дефицит не би открио код 22,2% пацијената ове студије, да се користио само први од наведених тестова који је у Црној Гори и даље у најширој употреби као скрининг инструмент, иако је већа сензитивност друге скале потврђена истраживањима. Дакле, потребно је не само унијети промјену у смислу рутинског неуропсихолошког тестирања, већиИ користити исправан инструмент за процјену когнитивног оштећења и едуковати здравствени кадар у том смислу!

УЦГ: Да ли сте успјели да идентификујете могуће разлоге овакве појаве неподударања субјективног и објективног аспекта проблема?

Др Ровчанин Драговић: Да, могући разлог сам пронашла анализом односа образовања и скора на неуропсихолошким тестовима који је показао да се са смањењем броја година образовања, смањује и скор који је индикатор когнитивног статуса. Дакле, могуће је да је нижи ниво образовања разлог неадекватне перцепције, односно неразумијевања значаја одређених промјена у когнитивном функционисању! Дакле, ова студија је показала да је неопходна едукација старије популације у Црној Гори да промјене у когнитивним функцијама могу бити важан знак нарушеног здравља И да нијесу увијек дио нормалног старења.

УЦГ: Ви сте кроз тестирање заправо дијагностификовали и потенцијално ризичне појединце који могу обољети од Алцахајмерове болести?

Др Ровчанин Драговић: Да све буде интересантније и значајније, када смо др Ждралевић (наш експерт за молекуларну биологију) и ја, погледале податке молекуларних анализа и упоредиле експресију малих некодирајућих РНК, односно микроРНК молекула које су иначе фокус ДЕМОНСТРАТЕ пројекта, пронашле смо значајно већу експресију двије микроРНК (миР-146а и миР-155) у групи испитаника код којих смо случајно открили когнитивно оштећење у поређењу са групом здравих испитаника. Наиме, у питању су микроРНК за које је истраживањима показано да су повећано експримиране у Алцхајмеровој болести, а медијатори су инфламације и оксидативног стреса као водећих патофизиолошких теорија ове болести. Дакле, могуће је да смо овим истраживањем сасвим неочекивано, међу старијом црногорском популацијом, детектовали појединце који су у повећаном ризику да оболе од Алцхајмерове болести, а који чак нијесу ни изнијели жалбе поводом когнитивних функција. Темељнија статистичка анализа наших података је показала да наведене микроРНК могу служити као неинвазивни биомаркер когнитивног оштећења.

Свакако, да бих искључила друге узроке когнитивног оштећења, сагледала сам детаљно податке добијене кроз интервју, евентуална одступања која сам идентификовала неуролошким прегледом, потенцијално присуство депресије које смо психолог Тијана Вуковић и ја испитивале у оквиру неуропсихолошке процјене, резултате детаљних лабораторијских претрага као и евентуалну разллику у старости међу овим групама. Међутим, није идентификован други разлог когнитивног дефицита ових испитаника!

УЦГ: Што ће рећи да се ова нова сазнања могу употријебити и у даљој пракси?

Др Ровчанин Драговић: Овом студијом се истиче значај употребе неуропсихолошких скрининг тестова и идентификује потенцијал неуропсихолошке процјене и молекуларних маркера, који заједно можда могу постати рутинске неинвазивне методе за детекцију појединаца са когнитивним оштећењем који су у повећаном ризику да оболе од Алцхајмерове болести. Свакако потребно је још истраживања и на већем узорку популације да би се овакви закључци потврдили.

УЦГ: То се зове пут пут од случајних опсервација до лијепог признања свјетске научне заједнице!

Др Ровчанин Драговић: Иако је већ наведено да је истраживање урађено у оквиру ДЕМОНСТРАТЕ пројекта чији је руководилац проф. др Миодраг Радуновић, још једном желим да истакнем да се без тимског рада не долази до оваквих резултата, па заслуге, разумије се, иду свим ауторима, уваженим професорима, мојим едукаторима, колегама. Међу њима истичем своју менторку проф. др Наташу Поповић и др Машу Ждралевић, са којима сам увијек као и у овом истраживању, у непосредној и дивној сарадњи и од којих добијам велику подршку у процесу израде докторске дисертације! На овом пројекту смо имали сјајну сарадњу са Клиничким центром, директорком др Љиљаном Радуловић и психологом Тијаном Вуковић, медицинским сестрама Клинике за неурологију, као и са колегама из Института за биомембране, биоенергетику и биотехнологију из Барија: др Сергио Гианнаттасио, др Аполлониа Тулло, др Ницолетта Гуарагнелла и др Флавиана Марзано, који су наши вишегодишњи партнери и сарадници на пројектима.

Извор: Универзитет Црне Горе

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: