ИН4С

ИН4С портал

Свједоци шверца цигарета доступни истражитељима

шверц цигарета, илустрација

Ако буде реализована иницијатива за формирање Анкетног одбора Скупштине Црне Горе који би се бавио шверцом дувана, рожајски полицајци који су својевремено били отпуштени са посла јер су први о томе проговорили, могли би дати значајне информације и доказе. Наравно, како посланицима тако и истражним органима, пише Портал РТЦГ.

Након хапшења „угледног бизнисмена“ Муја Мујевића из тога града за кога је из полиције речено да је био десна рука Зорана Лазовића у пројекту државног шверца дувана у овом дијелу државе, то се чак намеће и као обавеза.

Потребно би било обезбиједити присуство и Енвера Дацића, који се једини од њих четири није вратио из иностранства, а за то су се можда сада стекли услови.

Дацић, један од првих који је проговорио о прекограничном шверцу и након перманетних пријетњи којима је у Црној Гори био изложен, морао са женом и дјецом да напусти државу и потражи безбједније мјесто у некој од западноевропских земаља неко вријеме је чак и тамо имао полицијску заштиту.

Он је био принуђен да у полицијску Луксембургу заштиту затражи након чињенице да су се у тој држави двије особе, једна из Берана и друга из Бара, распитивале за њега у близини мјеста гдје станује.

„Енвер је најприје примијетио два мушкарца да га прате. Да то није била случајност, схватио је када му је продавац у оближњем маркету, наш човјек, рекао да су се те особе распитивале за њега, гдје живи, с ким и томе слично. Није се двоумио и пријавио је случај тамошњој полицији. На основу документације и оног што се зна шта му се дешавало у Црној Гори, одмах је добио заштиту“ – каже добро обавијештени саговорник Портала РТЦГ.

Он је подсјетио да су тројица осталих рожајских полицајаца који су отишли из Црне Горе, нашли уточиште у Шведској. Најприје је отишао Митхад Нурковић и он је боравио негдје на сјеверу те земље, веома далеко. Хамдо Мурић и Решад Калач су јужније. Сва тројица су добили дозволе за рад, бесплатно школовање за дјецу, право на здравствене услуге и новчану помоћ.

Рожајски полицајци су властима у земљама у којима су тада налазили уточиште дали на увид комплетну документацију о прекограничном шверцу коју су посједовали, са списковима црногорских полицијских службеника и грађана умијешаних у те прљаве послове.

„Хамдо је још тада рекао да је спреман да све каже и дао списак црногорских полицајаца и цариника који су повезани са криминалцима и учествују у шверцу. Испричали су и да су највећи дио тих података дали црногорским државним органима, али да није ништа учињено да се шверц заустави свједоцима тог криминала у Црној Гори пружи заштита“ . казао је тај саговорник.

Најприје је, заправо, још у октобру прошле 2010. године бивши начелник полиције из овог града Шемсо Дедеић проговорио о начинима организовања криминалних група и шверцу дувана, за који је рекао да никада није престао.

Он је позвао државне органе који се боре против корупције и организованог криминала да провјере то што он прича и у неколико наврата послије тога поновио да у потпуности стоји иза тога што је рекао.

Тадашњи директор Управе полиције Веселин Вељовић га је, умјесто да покрене истрагу, јавно прекорио што, наводно, о томе није говорио док је био у служби, на шта је Дедеић одговорио да је причао и тада, „тамо гдје је требало“, на шта је Дедеић одговорио да је говорио „тамо гдје је требало“.

Гранични полицајци из Рожаја, револтирани отпуштањем са посла послије десетак и више година рада, почели су након тога да износе у јавност велики број података и мало познатих информација о прекограничном шверцу, посебно према Косову.

Управо су они „начели“ причу о мојковачкој фабрици дувана, открили су да се шверц цигарета обавља три пута недјељно, да нема правила којим данима се то ради.

<

Од њих смо сазнали за постојање многобројних тајних магацина шверцоване робе, чак и у неким фабрикама у Рожајама, и око града. Неке од тих магацина, према њиховим ријечима, обезбјеђивали су наоружани људи, који нису били из Рожаја. Причали су и о шлеперима пуним кафе и хиљадама пакета цигарета, о сточарском насељу на потезу Гиљево Поље – Црни Врх које користи као магацин.

Да као магацин служи и једна викендица одмах поред магистралног пута Рожаје – Пећ, преко Куле, на црногорској територији. Да им је било забрањено да патролирају на Кули и другим мјестима гдје се одвијао главни претовар шверцоване робе и како су склањани да би се шверц несметано одвијао.  

Испричали су и о многим пријављеним случајевима шверца и особама ухваћеним у шверцу свакојаке робе, као и дроге која се доноси и преузима код старог споменика на Хајли. Они су тада указали и на начине прикривања и уништавања података и упозорили да ће почети да прозивају именима и шверцере и полицијске старјешине које помажу прекогранични шверц.

Добро обавијештени и упућени саговонрик Портала РТЦГ не само да је потврдио све што су отпуштени полицајци испричали, већ је рекао да информације о томе имају стране обавјештајне агенције. Да се веома добро зна које криминалне групе управљају тим пословима са косовске стране, и са сарађују у Црној Гори.

Од бивших рожајских полицајаца у Црној Гори тада је остао само Неџад Куч, који је признао да би и он исто учинио, али да не није могао да остави болесне родитеље. Одавно су објелодањена многа имена криминалаца са косовске стране, јасно наговјештавајући још тада да црногорски криминалци који са њима сарађују, у ланцу опасних веза, морају имати дебелу заштиту државе и моћних појединаца.

Ствари су сада отишле одста далеко. Неколико акција полиције у Рожајама, откривање и одузимање десетак теретних возила за илегалне путеве према Косову, затим директан удара на неке магацине око тога града које су шверцери у међувремену запалили покушавајући да прикрију доказе, и на крају хапшење другог човјека државног пројекта шверца дувана, отвара простор за изношење доказа.

Сигурно је да рожајски полицајци, од који су се четворица под притиском међународне заједнице вратила на посао, нису говорили напамет. Њихова храброст исказана још у то вријеме сигурно данас није мања.

Напротив. И због тога је потребно контактирати Енвера Дацића који је још у иностранству, као и остеле четворицу. Сигурно је да, осим њиховог свједочења, нису уништени сви писани трагови и докази.

РТЦГ

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *