• Поглед
• Политика

Сви је уједињују, а ми дијелимо

1 min read

11 година ‎ ИН4С

Карикатура: Горан Шћекић

Пише: Горан Ж. Комар

Цетињски љетопис је историјско-правни документ непроцјењиве вриједности за црногорску историју. Он, поред нотирања одређених догађаја, евоцира немањићку традицију на којој устрајава.

У њему се чува правна терминологија остатака Зетске државе и помени властеле која је овдје живјела у периоду Црнојевића. Интересантна су два документа из ове књиге за коју су се занимали бројни истраживачи. То је на првом мјесту запис којим се доносе границе између Црне Горе и Херцеговине, а затим, опис једног догађаја прогона Хумаца из Цетиња. Он је занимљив и због тога што се као актер појављује владика Мардарије који је са својим архиђаконом Висарионом примио унију са Римском црквом.

И овим путем настојим на указивању овдашњој јавности да народ који у томе периоду и данас насељава просторе Црне Горе и Херцеговине и свакако ширих простора, представља један једини у етногенетском смислу јединствени и недјељиви народ који су вјековима дјелиле политичке тежње европских сила.

Поглед у његову нутрину донијеће свакако препознавање историјског клупка етничких утицаја кроз вјекове, али то је карактеристика свој његових регионалних саставница.

У наше дане, тај је народ дијељен по први пут у својој историји, од једне унутрашње револуционарне снаге. Одређен број историчара прегнуо је да доказује да је историографија о Црној Гори девастирана утицајима са стране, кривотворена или забацивана на маргине.

Да је умањиван значај владарских кућа које је изњедрило тло данашње Црне Горе. Али, ови су истраживачи упали у крајност фаворизовања и неутемељеног глорификовања и сензибилизације за историјске заслуге старих династија.

Уосталом, бавили су се ови писци артефицијалним раздвајањима и фрагментовањем темељног народа Балкана. Подупрто политичком акцијом државне власти, донијела је ова акција откидања сјекиром крупних ћепаница од једног народног тијела племенитог лужњака које су тешком муком састављали наши стари кроз вјекове.

На врхунцу двовјековних, чак тровјековних процеса којима су се европски народи састављали, уједињавали па нарастали, наш народ хоће да буде мањи и немоћнији. Хоће да га нема.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: