Светосавска академија у Котору (ФОТО)
1 min read
„Опростићете ми на емоцијама, на осјећањима, јер ово је велики доживљај који није само реда ради, већ доживљај који улази у срце и душу и остаје све вријеме са нама“, казао је вечерас на почетку своје надахнуте бесједе на Светосавској академији у Котору, академик др Димитрије Стефановић из Београда.
Академији у пуном Храму Светог Николе, коју је и ове године традиционално организовало Српско пјевачко друштво Јединство Котор 1839, присуствовали су: генерална конзулица Републике Србије Марина Јовићевић, конзул Републике Хрватске Хрвоје Вуковић, потрпедсједник општине Котор Твртко Црепуља и протојереј ставрофор Момчило Кривокапић.
Академик Стефановић је уз биографски осврт о Светом Сави говорио и о настанку химне, недовољно познатим почецима светосавских прослава са почетка 19.вијека, дјеловима текстова из службе Доментијана и Теодосија, цитатима из пера српских пјесника и историчара, а на крају и о ономе „што ваља чинити слиједећи свијетли примјер Светога Саве“.
Подсјетивши на биографске податке о свецу, који је још као принц Растко Немањић напустио двор и побјегао на Свету Гору и замонашио се, Стефановић је истакао значај градитељског подухвата када његовом заслугом настаје Хиландар. „Када се замонашио и добио монашко име Сава, са својим оцем Стефаном Немањом, који се у међуврмеену такође замонашио и добио име Симеон, подигао је манастир Хиландар. Први и једини српски манастир на Светој Гори саграђен 1198. године“, казао је Стефановић, назначивши да је од представника двадесет великих манастира ове године за предсједавајућег у Кареји изабран српски монах Стефан.
„Оно што предстоји ове године су велики јубилеји: 900 година од рођења Св. Симеона Мироточивог, 700 година цркве краља Милутина у Студеници и организација значајног међународног научног скупа, 700 година Јелене Анжујске у манастиру Градац, 250 година Вука Караџића, 200 година од рођења Јосифа Панчића, 160 година од рођења Михајла Пупина о коме треба посебно говорити. Он је познатији у Америци него код нас, велики задужбинар и научник, диван човјек из Идвора- банатског села и почасни члан которског Јединства.
Знате ли ко вам је почасни члан? Михајло Пупин научник и предсједник Њујоршке академије. На Видовдан 1918. на Бијелој кући се поред америчке вијорила и српска застава. Његова књига „Од пашњака до научењака“, била је обавезна лектира у америчким школама. Ту је и јубилеј 100 година од смрти Стевана Мокрањца, затим 100 година од смрти композитора Даворина Јенка и велики јубилеј обиљежавања стогодишњице почетка Првог свјетског рата“, казао је између осталог академик Димитрије Стефановић.
Секретар СПД Јединство Драган Ђурчић је посебно похвалио подмладак Јединства који је отпјевао которску химу Светом Сави, компоновану овдје 20 прије година прије познатије Мокрањчеве. „Ми сваке године на дан представљења Св. Саве 25. јануара организујемо академију, или како би рекли наши хроничари „од првих дана чињели смо академичне забаве о Св. Сави“.
Не могу а да не кажем пар ијечи похвале овом догађају. Овакве Академије испуњавају радошћу сваког хришћанина, а посебно све нас који смо дуго живјели у мраку и животу без живота. Светом Сави се не можемо никада довољно одужити , а то можемо једино ако о њему истину говоримо. Пригодне ријечи, пјесма и музика која из срца наших иде све нас носи и уздиже до Недбеса1 зЗахвални смо Свевишњем што нам је омогућио да ово опет доживимо.
Bravo, bokeljska gospodo! Nazdravlje nam praznik!