Svetinje tajkunima narod Vatikanu

Piše: Mišo Vujović

“Sve se pere osim obraza i krvavih ruku”, govorili si stari Crnogorci, ”krv je ljudska ‘rana naopaka”, dodaje Njegoš”.

Vremena su se u mnogome promenila. Svet se obezličio ili obezobrazio u svakom smislu, samo su ruke ostale krvave. Krv je najprofitalniji biznis. Kroz ratove, drogu ili lekove. Nebitno. Vlasnici su isti samo je struktura stafa različita.
“Đed mi je bio Srbin, otac Srbin i ja sam bio Srbim”, izjavio je Gospodar.
Čak i kada je evoluirao u Crnogorca bio je ponosan na svoje srpsko poreklo. Dičio se što rame uz rame sa Miloševićem brani tekovine SFRJ, zaklinjao se na vernost srpskoj crkvi, klicao srpskom Dubrovniku u “ratu za mir”, mrzio ustaše, četnike i stopostotne Crnogorce, zavetovao se odbrani Kosova ostavljajući amanet pokolenjima, Crnom Gorom teče Zeta uskoro će i Neretva, istanjili smo avnojevske granice između Crne Gore i Hercegovine i Crne Gore i istočne Bosne…Tako je govorio On.

Danas je otvorio pandorinu kutiju mržnje prema naciji sa kojim se nekada ponosio. Njegovi sledbenici sikću šaljući otrovne strelice.

Neki bi klali “stoku srpsku”, “srpčad” im smetaju, drugi bi žive palili “goveda” u hramovima.
Ništa novo samo su vreme i lokalitet izmešteni. Istočna Hercegovina nije daleko. Crne košulje su u crno zavile čitava sela. Istraga Srba je trajala u nekoliko mahova u prošlom veku.

U Crnoj Gori nije bilo crnih legija ali crnih ideja jeste. Sekula Drljević, je oživeo ne samo kroz oskrnavljene stihove himne “Oj svijetla majska zoro”, već kroz pokliče proklijalog mraka čiji pramenovi lagano zahvataju Crnu Goru izobličenu u Crvenu Hrvatsku čiji doprinos u stvaranju velike Albanije neće biti beznačajan.
Gospodar – kameleon besprekorni sluga jačeg uvek je spreman pljune u vis ako je to isplativo. Zapljunuo je nebrojeno puta sopstveno ogledalo. Sebi u lice i onima koji ga slede. Njegovo zrcalo toliko je konvertitskom sluzi ulepljeno da mu se samo nos i oči naziru. Od svega što radi istiniti su kašalj i znoj na njegovom licu i novac u prepunim džepovima. Sve ostalo je profitabilna laž.
Novu predizbornu kampanju za sledeću godinu počeo je homogenizacijom mržnje, braneći državu i nacionalnu samobitnost. On je objavio rat narodu i crkvi. Epilog može biti : “Do istrage tvoje ili naše”!
U temelje novog identiteta rešio je da sahrani sve o čemu se može spotaći taj novi identitet. Asimilacija i progon su neminovni u tom procesu. Ali i rat! Pitanje je ko će za nekoliko stotina evra pucati na narod braneći kleptomanski režim.
Taj temelj identiteta, iskopan ispred bunkera u kome pokušava da zazida seriju ubistava narko klanova koji se istrebljuju u prisustvu vlasti. Da pokrije pljačku i privatizaciju države, afere, koje poput šupljeg korita, cure na sve strane. Rat sa Crkvom baca ma marginu sva nepočinstva njegove vlasti. Gazde sa Zapada na ove brutalne poteze gledaju blagonaklono zbog jasne poruke Srbiji i Srpskoj pravoslavnoj crkvi da otimanje Kosmeta nije najgore što vam se može dogoditi. A on je uvek jahao na krilima jačeg.
Po oprobanom receptu “zavadi pa vladaj” umesto da položi račune narodu on pokušava još jednom, kao i vreme referenduma, da zaigra na kartu ugroženosti nacije i države.

Kako više nema takmaca na razvijenoj političkoj sceni, šanse da se arogantni oponenti ujedine su nikakve, ostala je jedino srpska crkva kao potencijalna brana zlu koje nosi malodušni duh vremena naduvanog pohlepom i gramzivošću.
U čemu je poenta? U činjenici da se iza svake ideologije krije interes. Profit!

Manastir Ostrog dakle treba privatizovati. Cetinjski pretvoriti u muzej. Filarmosu, ruku Svetog Jovana Krstitelja i deo časnog krsta tapnuti Maltaškim vitezovima ili nekom tajkunu, vrednu imovinu Crkve konvertovati u građevinsko zemljište i na kraju celokupnu pastvu udomiti Vatikanu, podrazumeva se bez teritorija prirodne Albanije.