Sveti mučenici Timotej i Mavra; Prepodobni Teodosije kijevo-pečerski

Sveti mučenici Timotej i Mavra

Čudna je sudba ovih divnih mučenika, ženika i neveste! Na dvadeset dana po njihovom venčanju behu izvedeni na sud zbog vere hrišćanske pred tivaidskog namesnika Ariana, u vreme cara Dioklecijana.

Timotej beše čtec crkve u svome mestu. Ko si ti? upita ga namesnik. Odgovori Timotije: Hrišćanin sam i čtec crkve Božje. Reče mu onaj dalje: zar ne vidiš ti oko tebe prigotovljena oruđa za mučenje? Odgovori Timotej: „I ti ne vidiš angele Božje koji me krepe“. Tada namesnik naredi te mu železnom šipkom uši probodoše, tako, da mu od bola zenice očne iskočiše. Mavra najpre bi uplašena od muka, no kad je muž ohrabri, i ona ispovedi svoju nepokolebljivu veru pred namesnikom. Ovaj naredi te joj najpre svu kosu počupaše a potom i prste na rukama odsekoše. Posle mnogih drugih muka, kojima bi ubrzo podlegli da ih nije krepila blagodat Božja, oni biše oboje raspeti na krst, jedno prema drugom. I tako viseći na krstu, ostaše u životu punih devet dana savetujući i hrabreći jedno drugo u trpljenju. Desetoga dana predadu duh svoj Gospodu, za koga pretrpeše krsnu smrt, i tako se Carstva Njegovog udostojiše. Česno postradaše za Hrista 286. godine.

Prepodobni Teodosije kijevo-pečerski

Od najranije mladosti izbegavaše smeh i veselje i predavaše se bogomisliju i molitvi. Zbog toga je često bio bijen od majke, a naročito još kad mu majka jednoga dana smotri železni pojas oko naga tela, od čega mu košulja beše krvava. Pročitavši jednom u Jevanđelju reči Spasiteljeve: „Ko ljubi oca ili mater većma nego mene, nije mene dostojan“, on napusti dom roditeljski i odbeže u Kijevsku pešteru prepodobnom Antoniju. Ovaj ga primi i uskoro zamonaši. Kada ga majka pronađe i počne zvati kući, on posavetova majku, te se i ona zamonaši u jednom ženskom manastiru. Svojim podvigom, krotošću i dobrotom Teodosije ubrzo prevaziđe sve monahe i postade vrlo mio Antoniju, koji ga postavi za igumana manastira. Za vreme njegovo, bogatstvo se u manastiru jako umnoži, crkve i kelije sazidaše i ustav Studitski uvede u potpunosti. Bog obdari Teodosija velikom blagodaću zbog njegove devstvene čistote, prevelikog truda molitvenog i ljubavi prema bližnjim, te imađaše ovaj Božji čovek veliku moć nad dusima nečistim, i isceljivaše bolesti, i proziraše u sudbine ljudi. Sa Svetim Antonijem Teodosije se smatra osnivačem i uređivačem monaštva u Rusiji. Upokojio se mirno 1074. godine. Mošti njegove celebne počivaju pored moštiju Antonijevih.