Свештеник Ненад Илић: Ноћ у Москви и црвене петокраке на кулама Кремља
Москва, фото: фб страница свештеника Ненада Илића
Баш сам дошао из крајности у крајност. Ништа грађанскије од Амстердама и ништа царскије од Москве.
Стигао сам у сред ноћи у Москву да са закашњењем од годину дана примим награду за мој роман „Цариградски друм“. Мислим не ноћас, сутра би требало. Тада нисам могао да дођем, а боље икад него никад.
Мада ће сада да ме придруже додели за ову годину неких других награда, али из истог сибирског круга је, па ето и мене као трапавог додатка.
Хотел ми је одмах поред Кремља па сам изашао мало да прошетам иако сам закаснио и два сата у односу на нормалне шетаче. Код њих је сред ноћи. Заборавио сам колико је овде све велико.
Прешироки булевари и огромна здања.
Иако сам, наравно, виђао фотографије, а био сам у Москви и раније, из неког разлога сам се запрепастио кад сам видео колико се у ноћи црвене петокраке на кулама Кремља. Једно поред другог и огромни споменик Светом кнезу Владимиру крститељу Русије и петокраке које нису никад скинуте, нова Саборна црква и огромни плакати са црвеноармејцима, а на све стране неки новогодишњи украси нешто као код нас па десет пута више, ови у облику шампањских чаша – као неких буржујских симбола, а све заједно…
Није лако разумети Русију
Организатори су ми написали да само треба да пређем улицу и да сутра поподне дођем на доделу у Државни библиотеку. Да би улицу прешао треба једно петсто метара лево или десно да одем до пешачког прелаза, а да прелазим ван прелаза нешто широко као Дунав по чему се непрекидно нешто котрља и у сред ноћи – нисам луд.
