Свештеник из Ваљева, Ненад Андрић, побиједио корону: Срби су Христов народ; Хвала свима што су се молили за мене
1 min read
прота Ненад Илић
Свештеник из Ваљева Ненад Андрић, последњих 20-так дана прошао је један од најтежих периода у животу. Борио се и уз Божију помоћ изборио са тешком упалом плућа, који је изазвала корона.. На дан Христовог Васкрсења, најрадоснију хришћански празник, тестови су потврдили да је побиједио опаку болест.
Утиске оца Ненада по изласку из болнице преносимо у цјелости:
„Драга браћо и сестре,
Васкрс ми донесе радост. Христос воскресе ! Негативни су тестови, Богу хвала. Изашао сам кући. Христос мили је победио у мени. Велика је борба била са вирусом који ми је жестоко напао плућа. Најпре Богу хвала, Пресветој Богородици, Св. Георгију, св. Николи, св. Нектарију, св. Никифору, св. Василију и свим Светим. Ништа без Божје помоћи.
Хвала онима који су показали љубав ближњих и жртву докторима из Ваљева др Снежани, др Зорици, др Зорани,др Анђелки, мед.сестрама и свима другим које сада не могу се по имену сетити…Др Наташи Пајкић од Ртња.
Хвала докторима КБЦ „Драгиша Мишовић“ проф. Ђукићу, др Пеђи Савићу, др Новици Николићу, др Христини, др Вукомановићу, др Влади Радовић, др Здравку Калаби, др Апостоловић, Др Јелени Јанковић, др Жујовић и свим лекарима. Хвала мед.сестрама: Кристини, Катарини, Нини, Надици, Јовани, Даници, Јелени, Александри, Јелици, Милици, мед.тех. Душану, свим сестрама. Свим хигијеничаркама. Људи они раде нон-стоп, борба под маскама. Тај труд и жртву нисам никада видео. Емпатија се осећа. Љубав ка пацијенту је њихова огромна. Док се боримо да дишемо, све чине као за најрођеније да нам олакшају. Кад нам је боље, орадосте се пуни среће. Срби смо народ у муци златан.
Доктор на интезивној каже нам док смо у тежем стању, каже из срца „браћо ми смо сви генерација слична, има сви да изађете одавде, мора да буде добро, мора“. Еј, човек само што не плаче, јер хоће да преживимо, хоће.
Проф. Ђукић и др Пеђа обилазе редовно све нас заражене као и други лекари иако смо сви били заражени. Кад неко умре бол се осећа по лекарима и медицинским сестрама. Ћутимо. Сви смо постали фамилија. Кад неко оздрави, радују се! Сви се радујемо. Многи од њих су заразили се и легли у постеље мед.радници. Каже ми мед.сестра да није видела децу дуго јер је у самоизолацији да ако се зарази, њих не зарази. Еј, па то је жртва као првих хришћана. Васкрс нам честитали. Донели офарбана васкршња јаја…Срби су Христов народ. Ове мере опреза су потребне. Да не би ни ви запали у ове муке у које смо ми. Не би пожелео ово ни душманима. Брат поред мене гледам бори се да дише, да преживи, пита лекарку – Хоћу ли преживети ? Она каже – Него шта! И оде из собе сузних очију…
Divne vijesti!!! Daj Boze da svi ozdrave!
Бог ти дао зравље и дуг живот!