Svedok

Oduvek su postojale nadvremenske imperije, obuhvatniji, nadvremenski savezi i paktovi koji prevazilaze sve granice i sva prava, carstva i imperije koje svojom senkom nadkriljuju svet, udaljenije od ikakvih društava, koje odgovaraju samo svojim pravilima i zakonima i ritualima, postojale su imperije izvan sveta i izvan svega, za koje se nikad nije znalo da li ikome i ikada odgovaraju. Nove varijante toga sveta, nove varijante Rimskih carstava i carstva Aleksandrovog i Veličanstvenog i Džingisovog, u naše vreme, javlja se, na primer, u liku Amerike, u liku Nato-a, u liku Evropske unije, u zločinačkom liku Haškog nacionalnog kraljevskog međunarodnog tribunala pod moćnim insignijama Ujedinjenih nacija. Od raspeća Hristovog – na Zapadu ništa novo. Uvek se samo traži krivac, i samo i samo pripisuje krivica. Otuda i glavna književna i filozofska dela koja obuhvataju zapadnu duhovnu arhitekturu, jesu dela o pojmu krivice. Kao da su ta dela i napisana nekakvom pravničkom terminologijom. (I pre atentata na Ferdinanda, Srbija je bila kriva). Uzasve, pravi krivac nikada neće biti pronađen, u stvari pravi krivac i vodi istragu, uostalom, pravi krivac je sudija, uistinu, glavni krivac je i pisac opšte istorije beščašća. Imate sve kod Kafke. Usled nedostatka dokaza nastupa monopol takozvanog javnog mnjenja, nastupa politička hajka, medijska, intelektualna, i opet ukrug – brutalna premetačina. Uporedo, nahrupi medijska istina i isključivost mišljenja. Usred procesa Slobodanu Miloševiću, umro je sudija Mej, umrlog sudiju zamenio je drugi, koji je, ehej, usput, za samo dve nedelje pretresao materijal susdskog procesa od četrdeset hiljada stranica. Uistinu, to je teško postići, usput je rekao zaobilazni svedok Haškog procesa Peter Handke u svom čuvenom eseju “Tablasi Dajmijela”. Od vremena kada je stao na stranu Srba, od kad je počeo da opisuje i srpske žrtve koje ne postoje za svet, nad impozantnim delom ovog pesnika, nadvila se tamna senka.

Svako Handkeovo pojavljivanje u zapadnoj javnosti zahteva napomene. Opet je Handke na stubu srama. Primjući nagradu Henrika Ibzena – pozorišnog Nobela – u Šijenu, rodnom gradu slavnog dramskog pisac, u svom govoru u Nacionalnom pozorištu Norvešeke, laureat je uglavnom branio svoje poznate stavove o lažima svetskog policajca u vezi građanskih ratova na prostorima bivše Jugoslavije, da bi se, na kraju, žestoko sunovratio na svoje kritičare. “Oni misle da oni znaju ko su dobri, a ko zli. Time oni svet prave još gorim. Sa njima diskusija nije moguća. Sram bilo sve one koji zloupotrebljavaju demokratiju i daju prostor neznanju, neupućenosti, nepoznavanju, mržnji, obmanama, lažima, histeriji u takozvanim medijima, sve u ime lažne demokratije. Neka idu do đavola, tamo gde se i nalaze.“ Handke se opet vraća na mesto zločina, na kome se i dalje vodi borba oko “pravog” tumačenja građanskih ratova na Balkanu, koje je već na početuku nazvao “pravdom za Srbiju”.

Ispred Nacionalnog pozorišta bila je grupa demonstranata koja je uzvikivala: Handke je fašista!, Handke je ubica! Preko crvenog tepiha Nacionalnog pozorišta, Hadndke je mirno prišao publikumu. Docnije, na opasku jednog novinara da je to ličilo na provokaciju, mirno je odgovorio:” Ne, hteo sam da ih pogledam u oči.“ Kome da pogleda u oči. Onima koji su jurišali pod barjakom Hasima Tačija i Alije Izetbegovića, a, “o nekoj odgovornosti Alije Izetbegovića, predsednika i vrhovnog komadanta u Sarajevu, iza sedam gora, u ovom sudu nije bilo čak ni nagoveštaja“, svedoči Handke u “Tablasi Dajmijeli”. Sa rukama na leđima, odlazeći sam prko parka još je lakonski dodao: “Bog ih blagoslovio, Bog će im oprostiti. “ Tako kaže jedan pravi hrišćanin – pravoslavac
.
Deo novca od nagrade, Handke je izdvojio za izgradnju dečjeg bazena u jednoj enklavi u srpskoj okupiranoj pokrajini Kosovo i Metohija. Preostalu sumu od ukupno trista hiljada evra, takođe, usmeriće u dobrotvorne svrhe. Tako, Peter Handke, austrijski pisac, sam se bori protiv planetarne laži! Šta će na ovo reći izvesni srpski pisci, srpski političari, razne nevladine organizacije, kolumnisti, i slični plaćenici svetskih ubica i demokrata. Bog ih blagoslovio.

Jedan norveški pesnik još je rekao da bi “bilo užasno da nije postojao jedan takav Handkeov glas protiv demonizacije Srba u zapadnom javnom mnjenju.“
Handke i dalje ide kroz srpske šume i gazi srpske reke. I sa srpskim majkama pali sveće na Zadušnice.

U Danilovom Zakoniku jedan član glasi: “Svakome slobode ištućem”.