Сведочење о терору над српским цивилима у селу Залазје
На суђењу бившим припадницима такозване Армије БиХ Изету Арифовићу, Суаду Смајловићу и Амиру Салиховићу за злочине против српског цивилног становништва, свједокиње Тужилаштва БиХ говориле су о убиству и нестанку браће и мужева у селу Залазје, на подручју општина Сребреница у јулу 1992. године.
Свједок Драгица Лазаревић испричала је да су њена два брата Бранко и Петко Симић нестали 12. јула 1992. године у селу Залазје, а да је исти дан погинуо њен супруг Момир Лазаревић.
Она је посвједочила да је о судбини браће сазнала од преживјелих Миломира Лазаревића и Милана Јеремића, који су се, како каже, извукли из Залазја.
„То је било два дана након што су се извукли. Дошла сам у болницу у Братунац, а они су дошли из Залазја и рекли су ми да је Момир погинуо и да су га нашли на улици мртвог“, рекла је Лазаревићева.
Она је испричала да су јој Миломир Лазаревић и Милан Јеремић пренијели да је „дошао Насер плавим камионом“.
„Они су били у поткровљу и чули су глас. Петко је био рањен у врат и Насер је рекао: `Превијте Перу`. Њих шесторицу су покупили у камион и одвезли. Од тада им се губи сваки траг“, посвједочила је Лазаревићева.
Она је рекла да је касније, када је дошла у Сребреницу 1995. године, од пријатеља сазнала да су јој браћа убијена, додајући да су њихова тијела пронађена 2010. године, а сахрањени су двије године касније, преноси Бирн.
