• Насловна
• Топ 0

Свечано отварање ауто-пута до Пожеге; Вучић: Поносан сам, јер смо упркос свему завршили најтежу деоницу

1 min read

19 сати ‎ ИН4С

Фото: Принтскрин Новости

Председник Александар Вучић обилази нову деоницу ауто-пута “Милош Велики” од Паковраће до Пожеге, у дужини од 19,56 километара, која се данас свечано отвара са два најдужа друмска тунела у Србији – Лаз и Муњино брдо.

Нова деоница потпуно безбедна, бесплатна до 15. јула

Председник је поручио да је нова деоница ауто-пута Е-763 “Милош Велики” од Паковраће до Пожеге потпуно безбедна за коришћење и најавио да ће тај део ауто-пута моћи бесплатно да се користи до 15. јула.

Вучић је током вожње са представницима медија последњом деоницом ауто-пута до Пожеге, на питање новинара како коментарише писање појединих медија да се отвара ауто-пут иако није безбедан, као и да се отвара тајно, рекао да може само да каже да је тако када неко толико мрзи своју земљу и не може да се радује успеху Србије.

Нагласио је да ништа не ради тајно већ све јавно, као и да нема више енергије да сваког дана одговара на све лажи и оптужбе.

Истакао је да је министарка грађевинарства Александра Софронијевић најстручнија за тај сектор, с обзиром да се бави тим послом 40 година и поновио да је ауто-пут потпуно безбедан.

“Погледајте како ово изгледа, у два нивоа ауто-пут, нестварно и чудесно изгледа, прелепа природа. Ауто-пут до Пожеге је фантастичан и више се не иде кроз Овчарско-кабларску клисуру”, рекао је Вучић.

Председник је питао министарку Софронијевић до када ће моћи бесплатно грађани да користе ту деоницу ауто-пута, а она је одговорила до 10. јула, након чега је он затражио да то буде до 15. јула и добио потврдан одговор.

Поносан сам јер смо упркос свему завршили најтежу деоницу ауто-пута

Председник Вучић је изјавио да је поносан јер је завршена, како је навео, најтежа деоница ауто-пута у Србији икада, упркос спотицањима споља и изнутра и навео да су данас започети званични преговори за комерцијални уговор за изградњу пута до Дуге Пољане.

“Приоритет је преко Ариља, не идемо преко Голије, идемо на Кушиће и онда на Дугу Пољану. Ту нам је 75 одсто објеката, много кошта, али тражимо креативне начине за финансирање. Дуга Пољана је место између Сјенице и Новог Пазара, тиме цео тај крај подижемо”, рекао је Вучић током вожње отвореним аутобусом новоизграђеном деоницом од Паковраће до Пожеге, коју данас званично отвара.

Како је додао, са друге стране, људи већ траже наставак од 14,5 километара од Пожеге према Ужицу до Злакусе и од Злакусе има још 17 километара до Мачката, односно до Беле земље, скретања ка Котроману и Вишеграду и до излаза на Златибор.

Вучић је истакао да је данас важан дан за земљу и, обраћајући се новинарима, рекао да је можда за њих ово уобичајени радни дан, али да за њега значи шест година рада, примања извештаја о радовима сваког дана.

“Ово је најтежа деоница коју смо икада изградили у Србији, Муњино брдо и Лаз, толико мука. Никада се није градила тако тешка деоница, надам се да нећемо имати више тако тешких деоница”, казао је Вучић и додао да је Фрушкогорски коридор лакши од деонице Паковраће – Пожега.

Рекао је да су блокадери јуче покушали да блокирају ауто-пут, да су у 19. веку покушали да забране увођење уличне расвете.

“Увек имате оне који заустављају прогрес, али срећан сам што смо ово успели и урадили, за мене је сатисфакција за много година тешког рада у којима нисам имао одмора, али данас постоји нешто што нико не може да обрише. Изградили смо више путева од када сам премијер, па председник Србије, него у претходних 70 година и како да не будем поносан”, навео је председник.

Вучић је истакао да су их за то време свакога дана нападали, спотицали, шибали, али да су, без обзира на све то, успели и то захваљујући грађанима Србије.

Председник Вучић обилази нову деоницу

Председник Александар Вучић обилази нову деоницу ауто-пута “Милош Велики” од Паковраће до Пожеге, у дужини од 19,56 километара, која се данас свечано отвара са два најдужа друмска тунела у Србији – Лаз и Муњино брдо.

Председник Вучић је претходно у Паковраћу одржао састанак са представницима кинеске компаније ЦРБЦ која је изводила радове.

У аутобусу са Вучићем и представницима медија су и министарка грађевинарства Александра Софронијевић, министар за јавна улагања Дарко Глишић, амбасадор Кине Ли Минг, директори Путева Србије и Коридора Србије Зоран Дробњак и Александар Антић.

Председник Вучић је у петак најавио да ће нова деоница ауто-пута од Паковраће до Пожеге бити отворена за саобраћај од недеље у 12 сати.

Карактеристично за ту деоницу је што пролази кроз веома тежак географски терен и због чега су изграђени бројни тунели и мостови, па скоро трећину трасе чине мостови и тунели.

На целокупном пројекту је пројектовано 35 мостова укупне дужине 5.196 метара, четири надвожњака укупне дужине 592 метара (три моста на локалним путевима након силаска са денивелисаних раскрсница укупне дужуне 180 метара.

Пројектовано је и четири надвожњака у склопу денивелисаних раскрсница укупне дужуне 1.075 метара и то: 13 мостова дужине више од 100 метара, а најдужи мост 478 метра, шест мостова дужине од 25-100 м, 16 једнораспонских мостова дужине од 10-25 метара.

Мост преко Западне Мораве је јединствен у односу на остале, јер премошћује реку распоном од 80 метара, а укупне дужине је 330 метара.

Изграђено је 1.912.000 метара квадратних насипа и три комплетне саобраћајне петље, које ће омогућити растерећење постојеће обилазнице око Чачка.

Део од Паковраће до Пожеге у саставу је деонице Прељина – Пожега дужине 30,96 километара, од чега је 11,4 километара деонице Прељина-Паковраће пуштена у саобраћај 2022. године.

Деоница Прељина – Пожега надовезује се на већ изграђени ауто-пут “Милош Велики” који је у саобраћају од Сурчина до Прељине, у пуном профилу ауто-пута са припадајућим објектима, петљама, тунелима и мостовима.

Финансијер деонице је Влада Србије – Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфрастуктуре, а инвеститор ЈП Путеви Србије.

Главни извођач радова је “Цхина Цоммуницатионс Цонструцтион Цомпанy” (матична компанија фирме ЦРБЦ), а уговорена вредност целе деонице од Прељине од Пожеге износи 523.530.000 долара (450 милиона евра).

Топографски и геоморфолошки услови су захтевали потребу за пројектовањем и изградњом укупно три тунела: Трбушани, Лаз и Муњино Брдо.

Тунел Трбушани налази се у првој трећини деонице. Даље траса прелази преко Западне Мораве и пење се обронцима планине Овчар и Јелице.

Кроз планину Јелицу пробија се тунел Лаз. Затим се траса спушта према Лучанима кроз Марковицу и Негришоре. После Лучана пролази кроз брдски масив тунелом Муњино Брдо до места Прилипац, где је и завршетак деонице.

Сва три тунела су пројектована са по две одвојене тунелске цеви, свака за један саобраћајни смер.

Дужине тунелских цеви тунела Трбушани су приближно 300 метара.

Дужине тунелских цеви тунела Лаз су приближно 2.700 метара и 2.900 метара (дужина леве цеви по осовини леве цеви је 2.842,57м, а дужина десне цеви 2.662,33 метара).

Према подацима Путева Србије, осовинско растојање тунелских цеви је од минимално 35 до највише 55 метара.

На трећини дужине тунела пројектовани су везни ходници за пролаз возила из једне у другу тунелску цев са нишама за возила у квару, као и девет пешачких попречних везних ходника на прописаним међурастојањима, који омогућавају безбедну евакуацију у инцидентним ситуацијама.

На средњем делу овог попречног ходника за пролаз возила, резервисан је простор за погонску трафостаницу.

Испод пешачких стаза на обе стране коловоза предвиђен је простор за смештај различитих електоренергетских и телекомуникационих инсталација.

Дужине леве и десне тунелске цеви тунела Муњино Брдо су у просеку 2.750 метара, леве цеви 2.755,75 метара, док је десна цев нешто краћа, са дужином од 2.740,14 метара.

Тунел Муњино Брдо је пројектован са две тунелске цеви за сваки правац вожње по једна, односно кроз сваку тунелску цев се одвија једносмерни саобраћај са две возне траке.

Ширина коловоза у тунелу је 7,70 метара. Осовински размак тунелских цеви је око 30 м. Висина саобраћајног профила је Х=4.75 метара.

Са обе стране коловоза су пројектоване службене пешачке стазе, ширине од 1,19 метара -1,24 метара. Испод њих је простор за смештај различитих електоренергетских и телекомуникационих инсталација.

Попречни пешачки пролази за прелазак пешака из једне у другу цев у случају ванредног догађаја у тунелу, су пројектовани да могу да пропусте и интервентна возила и налазе се на растојању од 220-280 метара.

За сваку тунелску цев су пројектована по два проширења за уклањање покварених возила- Хаваријске нише. Попречни возни пролази за пропуштање возила из једне у другу цев су део тунела Муњино Брдо пројектовани на међусобном размаку од 1.000 до 1.006 метара у подужном правцу.

Тунели Лаз и Муњино Брдо представљају тренутно најдуже друмске тунеле у Србији.

Само у првом делу деонице од постојеће наплатне рампе “Прељина” до Паковраћа, који је дужине 14,3 километара, урађено је измештање електроенергетских, телекомуникационих, водоводних и гасних инсталација на укупно 73 места.

Ауто-пут Е-763 Београд – Јужни Јадран служи као витална веза између Србије и Црне Горе, повезујући Београд са подручјем Јужног Јадрана. На ширем плану, побољшаће повезаност између Румуније, Србије, Црне Горе и Италије.

У Пожеги је предвиђена изградња саобраћајног чвора по коме се део аутопута одваја за Котроман и гранични прелаз са БиХ.

Пројекат деонице Прељина – Пожега ауто-пута Е-763 смештен је на јужном делу ауто-пута Е-763 у Србији.

Надзор и управљање објектима се врши 24 часа сваког дана из оперативно управљачких центара према јасно дефинисаним процедурама реаговања у случају ванредних догађаја.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: