Sve pošteno

Piše: Želidrag Nikčević

Malo podsjećanje na istoriju. I na moral.

Kćerke knjaza Nikole su se školovale u Smoljnom institutu blagorodnih devica u Sankt-Peterburgu. Udajom Milice i Anastasije-Stane za kneževe iz dinastije Romanov (1889) knjaz Nikola je dobio priliku da još više ojača svoj uticaj u ruskim dvorskim krugovima.

Aleksandar III je naredio 1885. da se knjazu Nikoli dodijeli 400.000 rubalja „za lične rashode“, a Rusija je preuzela na sebe i sve troškove oko sastavljanja Imovinskog zakonika (1888) Crne Gore (160.000 rubalja) kao i troškove nagrade sastavljaču Valtazaru Bogišiću. Mala i siromašna Crna Gora je 1889. godine imala veliki spoljni dug: 771.000 guldena austrijskim bankama, 600.000 franaka privatnoj banci u Carigradu i više od milion rubalja Rusiji. Rusija je 1889. godine otplatila dug Crne Gore austrijskim bankama i privatnoj banci u Carigradu, nakon čega je Crna Gora bila dužna samo Rusiji 1.890.000 rubalja. Polovina toga duga je ODMAH OTPISANA sa ruske strane, a drugu polovinu je Crna Gora trebalo da otplaćuje POSTEPENO IZ RUSKE REDOVNE GODIŠNJE POMOĆI – „uvećane dva puta“.
Uslov za konsolidaciju duga na ovaj način bio je da Crna Gora ne uzima nove zajmove, ali su već naredne tri-četiri godine uzeta tri nova kredita: 1890. kod austrijske Lender banke 250.000 guldena, 1892. kod Carigradske banke 650.000 guldena a 1893. kod austrijske Bodenkredite 1.000.000 guldena. I posle toga knjaz Nikola se obratio ruskom caru s molbom da reguliše finansijske teškoće Crne Gore. U jesen 1900. godine Nikolaj II je tokom odmora u Jalti predao ministru finansija Viteu molbu knjaza Nikole da se Crnoj Gori dodijeli zajam od šest miliona franaka ili da joj se daju garancije za zajam na tu sumu. Car je odlučio da se iz ruske Državne banke Crnoj Gori dodijeli pozajmica od 750.000 rubalja. Ruski ministar finansija Sergej Vite je smatrao da je pomoć Crnoj Gori iz državne kase toliko velika da ne dolazi u obzir nikakvo dalje uvećanje: „Pored stalnih rashoda u iznosu od 220.000 rubalja godišnje na izdržavanje školskog bataljona i polubaterije, duhovne seminarije i ženske škole u Crnoj Gori, a takođe i dodjeljivanja crnogorskoj vladi donacije za uplatu duga Državnoj banci i drugih pomoći, uz istovremene petogodišnje rashode našeg budžeta 1894–1898. godine za snabdijevanje Crne Gore oružjem i municijom i za podizanje crkve u Nikšiću – iznose oko 2.600.000 rubalja“. Za vrijeme posjete Rusiji krajem 1901. i početkom 1902. godine kralj Nikola je molio cara Nikolaja II da ustupi Crnoj Gori odštetu koju Turska plaća Rusiji u iznosu od tri miliona rubalja, dodajući da mu „ruske pare ne trebaju ali ove turske bi uzeo“. Ministar Vite je bio energično protiv, a da bi se stvar nekako „izgladila“ pomoć Crnoj Gori je uvećana „za nekoliko stotina hiljada rubalja“.

Ćerke knjaza Nikole bile su veoma uvrijeđene stavom grofa Vitea, a Anastasija-Stana mu je rekla: „Ja vam ovo neću zaboraviti, zapamtićete…“.

Ministar finansija Vite zapisao je u svojim sjećanjima: „Crnogorski knez je dolazio u Rusiju stalno sa nekakvim projektom, a pri tom je uvijek imao u vidu da dobije za sebe u džep nekoliko stotina hiljada rubalja. Radi toga je pribjegavao neodgovarajućim načinima, stvarajući utisak da mu je novac potreban za neki vojni posao, da bi izdržavao neki dio vojske, sve, naravno, u korist Rusije, za slučaj rata na Balkanu, a u suštini … većina svih tih para išla je prosto njemu u džep“.

(Iz: N. G. Strunina-Borodina, Černogorskiй vopros vo vnešneй politike Rossii pri Nikolae II, Imperatorskiй Dom Romanovыh i Balkanы.)

(Izvor: Fejsbuk)