Крвави злочин у Велици – у уџбеницима историје за њега нема мјеста!
1 min read
Илија Бајовић
Пише: Илија Бајовић, проф. историје
Село Велика налази се на истоку Црне Горе, на територији општине Плав, на падинама планине Чакор. Оно по чему је познато ово село, нажалост је злочин огромних размјера који се догодио јула 1944. године.
Након војног слома Краљевине Југославије Италија ће окупирати територију Црне Горе 1941. године, између осталог Плав и Гусиње ће припасти тзв. Великој Албанији.
Наиме током Андријевичке операције под кодним именом „Драуфгенгер“ која је почела 18. јула 1944. године нацистичке снаге и њихови сателити у циљу разбијања партизанских одреда водиће жестоке борбе све до 26. јула након чега се партизански одреди повлаче у Србију.
Са друге стране приликом повлачења Принц Еуген дивизије као и Скендербег према Косову ове злочиначке хорде починиће злочин незапамћен на овом простору према српском становништву Велике. Важно је навести ко је учествовао у овом злочиначком подухвату са циљем етничког чишћења. Тог крвавог 28. јула 1944. године у Велици свој допринос у убијању невиног становништва ће дати војници из 21. СС дивизије Скендербег сачињена углавном од Албанаца са Косова и Метохије, затим Принц Еуген дивизија, као и Вулнетари (састављени у највећој мјери од Албанаца са Косова) као и комшије Величана који ће такође оставити свој крвав траг подно Чакора, ту мислимо на муслиманску милицију која је била наци-фашистички сателит и коју су сачињавали муслимани из Плава и Гусиња предвођени Османом Растодером.
Када је у питању број страдалих у Велици 28. јула 1944. подаци су различити. Од тога да је у Велици страдало триста тридесет пет жена, дјеце, стараца па до података који су изнјели они људи који су били свједоци тог догађаја у којима се наводи да је страдало преко 600 људи. Важно је навести да се на спомен обиљежју који је посвећен невиним жртвама у Велици наводи да је страдало четиристо двадесет осам жена, дјеце, стараца Велике.
Да се ради о злочину огромних размјера говори и податак да је за неколико сати убијено преко двјеста осамдесет жена, преко сто десеторо дјеце млађе од осамнаест година. Зликовци нису поштедјели и тек рођену дјецу која су била жртве њиховог зла. Бројни су примјери бруталности у одузимању живота Величана о чему свједоче и преживјели становници.
Од силовања жена до вјешања дјеце. У породичном дому Томице Гојковића нашло се двадесет троје људи, што дјеце, жена и један старац од чега је само четворо успјело да преживи. Такође у кући Живаљевића, Симоновића, Вучетића почињени су стравични злочини.
После Другог свјетског рата није се много причало о жртвама у Велици као и у Новшићима и Горњој Ржаници. Комунистичке власти опијене Братством и јединством су покушавале да заташкају овај злочин и да на тај начин избришу из сјећања оно што се догодило у Велици 1944. године. Можемо слободно рећи да се до наших дана није много шта промијенило када је у питању однос државе према сопственим жртвама. У школским уџбеницима из историје за злочин у Велици нема мјеста. Али је наша обавеза да не заборавимо страдање Велике јер на то немамо право.
Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је маја 2017. године канонизовао страдалнике величке и горњеполимске.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Prosto ne mogu da vjerujem da ih je predvodio neki Rastoder.Pa oni idanas vedre i oblace Crnom Gorom .Vode politiku , pisu nam istoriju , o borbi protiv fasizma . Mozda ne treba sumnjati u njihovo ljudstvo .Vjerujem da svake godine razni Muhovici , Djeljosaji , Rastoderi posjete spomen obiljezje , poklone se nevinoj djeci .Takvi su oni .
Vrhunska kolumna. Bravo Ilija. Novi predsjednik DNP Nikšić !
Изгледа да је дошло крајње време да се билансирају сви злочини на подручију бивше СФРЈ и по истим критеријума да се третирају као геноцид. Од 1941 до дана данашњег а не само Сребреница. Па да видимо коме коза коме рог. Можда би требали да бројимо од 1900 или 1800 али можда и од 1389. Занимљиво је кад код упадне туђа сила међу нама дође до покоља. Једни на туђој страни а други бране своју слободу.
Велика је село гдје су се догодили стравични злолини над недужним и безпомоћним народом.У том злочину су поред осталих учествовали и комшије жртава,муслимани из Плава и Гусинја,шиптари из Пећи.Убијено је на најсвирепији начин између 500 и 600 љиди.Један од вођа овог крвавог пира Осман Растодер као награду је добио главну улицу у Петњици.Други зликовац извјесни Чеља има споменик у селу Вусање код Гусиња.Питам се када ће у Црној Гори ови злочини бити званично осуђени и добити мјесто у историји које им припада?Ова иста дивизија је након Велике направила стравичне злочине у Пиви,гдје је страдало преко 2000 нејачи.
sttašno.
Skupštinska deklaracija po hitnom postupku za Pivu i Veliku.
Deklaracija za crnogorsku poharu Kuča, po naredbi
knjaza Danila , a etnicko ciscenje vršio, brat mu, vojvoda Mirko Petrović.
Zlikovce trajno obilježiti.
Batalite se vi koji nikakve veze sa velikom nemate ove price. Bilo ne ponovilo se. i nije tacno, ako je ko pisao o ovom pisala je komunisticka vlast. Bilo je i sudjenje nakon rata ucesnicima… samo svadjate ovaj nesrecni narod. Zivot jedan a kratko traje. Dalje ruke od ocih tema impotentni ka u glavu ka i u gace. Aut!!!
Е тебе ћемо питати о којим темама да коментаришемо. Чибе!
ma nemoj kako si ti pametan
Gilgames ovo nije tacno, nikome nije sudjeno za zlčin koji se desio 1944. to su komunističke vlasti sakrile iz vise razloga. Sudjeno je za druge zločine u Velici i drugim selima, koji su se dešavali konstatno tokom Drugog svetskog rata, ali ne i za zlocin koji se desio 28. jula 1944. godine.
Sada ce biti ako Krivi ne bude drugi milo dj.