Свакодневица у спирали будућности
1 min read
фото: Александар Ђокић/Фејсбук
Пише: Александар Ђокић
Снег пао. Јануар. Москва. Рекло би се ништа чудно, али српски интернет качи прогнозе из Русије, саблажњавајући се над минусом, па и ја да вас почастим неким сасвим обичним призорима.
За разлику од прастаре српске традције по којој јануар закуца на врата и прене путаре, који су планирали да хибернирају до марта, из дубоког сна, овде армија Таџика у наранџастом са лопатама и на багерчићима чисти улице.
Руси пролазе, Руси возе. Ови што возе покушавају да не згазе ове што пролазе, али им ни на памет не пада да притом успоре. Једина права епидемија у Русији је масовни помор на саобраћајницама, под точковима, за воланом, на седишту.
Мене је на ово сунчано јутро измамио зов ГМО империјализма, другим речима KFC-a. Мислим да су ми кроз Хепи мил са играчкама из мог омиљеног филма из детињства Space Jam-а корпорације убациле чип који се активира сваког месеца и ноге саме крену пут оближњег тржног центра за јефтиним хамбургерима и помфритом.
Заиста није хладно, ако на себи имате минимум три слоја одеће. У KFC-у чека ме друга партија Таџика, за фритезом, са мрежицом за косу, овај пут су у црвеном. Међутим, корпорације су се побринуле за то да не морам ни да ступам у конверзацију са црвеним Таџицима, као што не називам добро јутро ни наранџастим, тиме што су инсталирале електронски сталак преко кога може да се наручи храна док живи Таџици стоје иза касе и блену у машину која их ефикасно одмењује.
Не знам да ли их хвата стрепња што ће за десетак година пола њихових послова обављати вештачка интелигенција, али требало би. У пустињи одакле су нема снега, али ни посла, зато су ту у наранџастом и црвеном, а кад разносе храну у зеленом и жутом. У сали седе анемични руски клинци са родно неутралним аниме фризурама љубичасте, зелене и модре боје, око њих гравитација негативног простора.
Bzvz