Suverena Srbija kao problem: Stari recepti, nove pretnje iz Velike Britanije

Dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na Dan pobede u Moskvi odavao poštu žrtvama najvećeg zla 20. veka — fašizma, više od dvadeset britanskih parlamentaraca u Londonu sastavljalo je pismo u kojem zahtevaju sankcije protiv Srbije. Razlog? To što je Vučić imao hrabrosti da, uprkos otvorenim pretnjama, stane uz one koji su stradali da bi sloboda preživela.

Podsećamo — još pre nego što je predsednik krenuo put Rusije, zatvoreno mu je nebo nad više evropskih zemalja. Pretnje su bile više nego jasne: „Ako krenete u Moskvu, snosićete posledice.“ Predsednik nije poklekao. Izabrao je put časti, ne politike diktata. U Moskvi je, u obraćanju, poručio:
„Srbija je mala zemlja, ali ponosna. Mi smo uvek bili na strani pobede i pravde, i nikoga se ne plašimo.“

A umesto poštovanja za samostalnu političku odluku i principijelnost, usledila je nova ofanziva — ovaj put iz britanskog parlamenta. Poslanica Ema Luel i njeni istomišljenici zahtevaju „promenu kursa prema Srbiji“, sankcije protiv Vučića i srpske vlade, te diplomatsku ofanzivu koja bi Srbiju naterala da „pokaje“ svoju neposlušnost.

I have today written to the Foreign Secretary seeking a step change in approach to our foreign policy towards Serbia following the attendance of President Vucic at the Moscow military parade on the 9th May. See the letter, co-signed by 25 other parliamentarians, below 👇 pic.twitter.com/6agESw5xLz

— Emma Lewell MP (@EmmaLewell) May 13, 2025

Najveći apsurd? London, koji je dobrovoljno napustio Evropsku uniju, sada podučava Srbiju kako da se ponaša kao kandidat za EU, dok istovremeno priznaje da cilj sankcija nije mir, već političko preusmeravanje Beograda – po svaku cenu. Ideje o „velikoj Srbiji“, navodnom destabilisanju regiona i autoritarizmu nisu ništa drugo nego stara matrica – kada Srbija ne igra po tuđim pravilima, onda je uvek „problem“.

Postavlja se pitanje: da li je Vučićev greh to što je položio cveće na grob nepoznatog junaka, ili to što je odbio da se povinuje direktivama iz zapadnih centara moći?

Poruke koje stižu iz Londona deluju kao žal za vremenima u kojima je Srbija bila predmet bezuslovnih ucena, a ne suverena država. Pretnje sankcijama predsedniku Vučiću i članovima Vlade pokazuju ne samo duboku netoleranciju prema različitim političkim kursevima, već i opasnu naviku mešanja u unutrašnja pitanja drugih zemalja — naviku koju je Britanija istorijski često upražnjavala.

Umesto dijaloga i uvažavanja, stiže nova doza arogancije. Ali ta arogancija neće pokolebati Srbiju, niti će promeniti istorijske činjenice — Srbi su bili na strani pobede u Drugom svetskom ratu. A danas, kada se sećamo te pobede, imamo pravo da to činimo dostojanstveno, gde god mi sami odlučimo.

I na kraju, jedno pitanje za sve one koji žele da Srbiju ucenjuju: ako je cena evropskog puta odricanje od časti, istine i prijateljstva — da li ste sigurni da je taj put uopšte pravi?