Supertajna američka bespilotna letelica koja ostaje u vazduhu 24 sata

Izgleda kao slepi miš koji se prevrće u brišućem letu, ali zapravo je nova, supet-tajna stelt (“nevidljiva”) bespilotna letelica Ratnog vazduhoplovstva SAD.

Kako CNN doznaje, ova bespilotna letelica je konstruisana tako da može da leti i do 24 sata iza neprijateljskih linija, u zemljama kao što su Severna Koreja, Sirija i Iran. Prema onome što su CNN saopštili vojni izvori, letelica bi SAD trebalo da obezbedi ključnu prednost neopaženog špijuniranja zemalja koje imaju jake sisteme protivavionske odbrane, sposobne da obore svaki konvencionalniji avion.

Nova letelica, za koju se veruje da se zove RQ-180, prvi put je spomenuta u časopisu “Aviejšn vik end Spejs tehnlodži”, u dužem članku iskusnih stručnjaka za super-tajnu vojnu stelt tehjnologiju, Emija Batlera i Bila Svitmena. Program je, međutim, toliko strogo poverljiv, da Ratno vazduhoplovstvo SAD nije htelo da potvrdi njegovo postojanje, ni za CNN, a ni za spomenuti časopis, a veruje se i da je letelica smeštena uhangaru u Oblasti 51 – super-tajnom letačkom poligonu Ratnog vazduhoplovstva.

Nekoliko vojnih zvaničnika je, međutim, saopštilo CNN da mogućnosti kojima ova letelica raspolaže trenutno predstavljaju glavni prioritet u sakupljanju obaveštajnih podataka – naročito od kako je manje napredna “nevidljiva” bespilotna letelica 2012. oborena u Iranu.

Prema Batleru, glavnu prednost nove letelice predstavlja njena sposobnost da preleti velike distance i da 24 sata ostane u vazduhu u stelt modu – “nevidljiva” i neotkrivena u neprijateljskom vazdušnom prostoru, za razliku od špijunskih satelita, koji preko cilja špijuniranja uglavnom preleću u trenutku, i nije ih teško otkriti.

Može da špijunira sa visine od čak 18km.

Nova bespilotna letelica može da špijunira sa visine od čak 18km – što je takođe važna stavka kada je reč o bezbednosti vojnog izviđanja, oblik joj je takav da je radari teško otkrivaju, a uz to je još i toplota koju emituje zakamuflirana, i skrivena od termalnih senzora.

Zbog toga će stranim zemljama, uprkos značajnom tehnološkom napretku koji u novije vreme ostvaruju, biti izuzetno teško da je obore, a Batler sugeriše da bi letelica na sebi mogla da nosi čak i senzore koji prisluškuju pozive mobilnih telefona i sve ostale “aktivnosti na frekvencijama kojima se neprijatelj služi, radarske aktivnosti, i slično”. U časopisu se predviđa da bi novi špijunski avion u upotrebi mogao da se nađe već 2015, mada ni ovaj podatak, naravno, nije mogao da bude potvrđen.