Суноврат у Њујорку: Како су велики играчи тотално променили светску дипломатију

Mултилатерална дипломатија је замрла у корист билатералне јер велики играчи не желе да њихове одлуке зависе од мањих и средњих држава. Међутим, те државе су све незадовољније и у једном тренутку ће велики опет морати да их чују што ће у мултилатералну дипломатију вратити у игру, сматра дипломата Владислав Јовановић.

Са недавано одржаног Анталијског дипломатског форума у Турској, на ком се окупио врх светске дипломатије, упућене су жеље и поруке да се у овим турбулентним временима треба залагати за мир али оно што је обележило овај форум јесте и да су његови учесници размотрили и улогом дипломатије у данашњем свету и њеном месту уопште.

Билатерална дипломатија појела мултилатералну

Овогодишња тема форума била је, наиме, хитна потреба да се дипломатија поново потврди као стабилизујућа сила, усред растућих глобалних подела, а да Уједињене нације морају да успоставе систем у коме више неће заузимати страну оних који су моћни.

Дипломата и бивши амбасадор при Уједињеним нацијама Владислав Јовановић каже да се данас важне теме решавају кроз билатералну дипломатију, док је мултилатерална на нивоу дебатних клубова који су у суштини договор великих где се не чује – глас малих.

„Билатерална дипломатија је постала константа у развоју односа међу државама већ годинама па и деценијама уназад а мултилатерална дипломатија је рођена тек током и непосредно после Другог светског рата и она је утицала на то да у протеклих скоро 80 година не дође ни до каквог светског сукоба, иако су се неки индивидуални ратови повремено јављали али и гасили,“ каже Јовановић.

Међутим, као таква, мултилатерална дипломатија, додаје он, није могла да се одржи под налетима појединачних интереса пре свега великих сила, које су ту врсту дипломатије осетиле као стеге међународног ангажовања у решавању крупних проблема по њиховој вољи.

„Сада присуствујемо лаганом одступању од мултилатералног решавању проблема у корист билатералног пре свега због утицаја глобалних сила. Овде наравно страдају мање државе, којима овакав начин дипломатије најмање одговара јер се њихове потребе онда преламају кроз потребе великих играча на глобалној сцени,“ каже Јовановић.

Суноврат УН

С друге стране, додаје он, неким државама мањег капацитета одговара овај начин дипломатије јер се осећају заштићеним од стране великих сила иако знају да их у датом тренутку те велике силе користе за своје потребе.
„Треба рећи и да све велике силе поред глобалних интереса имају и своје властите националне које настоје да остваре кроз глобална преговарања а не само кроз билатералне договоре. Таква врста договора је у предности јер брже и лакше без других уплитања постижу договоре са одређеним државама,“ каже Јовановић.

Он је и поред тога мишљења да мулитретална дипломатија није мртва и да ће кад-тад морати да се врати у оптицај у пуном капацитету.

„Тренутно се мање и средње државе налазе у том флуидном простору између ове две врсте дипломатије, и то ће још неко време потрајати, али у суштини ствари ће морати да се мењају по овом питању јер се мења и свет и снаге у свету а са њима и државе које немају велики утицај али је њихов глас или да кажемо бунт све гласнији када је реч о одукама великих,“ верује Јовановић.

Када је реч о Уједињеним нацијама каже он где би глас малих управо требало да се чује, ту је, констатује он, дошло до суноврата.

„Та организација је постала покривалица за одлуке великих играча, али не као институција на принципима на којим је заснована већ као политичка творевина коју велики контролишу,“ мишљења је он.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: