09.09.2025

IN4S

IN4S portal

Sunovrat EU: Od oaze slobode do tvrđave mraka – represija i kazna za svakog ko sarađuje sa Rusima

1 min read
3 godine ‎ IN4S

Odluka Saveta Evrope kojom bi svako kršenje sankcija Rusiji podrazumevalo represivne kazneno-pravno mere usmerene na države članice, privredne subjekte i pojedince nije ništa drugo, tvrde sagovornici Sputnjika, nego priprema Zapada da u budućnosti sankcioniše sve one koji ne budu prihvatili hegemoniju Zapada.

Odluka Saveta Evrope da se kršenje restriktivnih mera doda na listu “krivičnih dela EU” uključenih u Ugovor o funkcionisanju EU kaznena je mera doneta nakon što su se sve druge mere iscrpile. Niti su se sankcije Rusiji pokazale efikasnim, niti je ruska privreda, suprotno očekivanjima, uništena. Razlog zašto je u ovom trenutku EU posegla za represivnim krivično-pravnim merama objasnio je ministar pravde Češke, zemlje koja trenutno predsedava EU, rečima da primena sankcija zahteva zajednički napor i da odluka Saveta treba da osigura zaustavljanje svakog pokušaja zaobilaženja sankcija.

Sila, represija i sankcije

Odluka je očekivana, i na liniji jedne vrlo rigidne politike konfrontacije sa Rusijom koju su EU i njene institucije zauzele još 24. februara, ocenjuje Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije, dodajući da su disonanti tonovi i do sada bili praćeni konfrontirajućim odnosima.
„Svesni da je privremeno disciplinovanje ili stavljanje u jedan stroj svih članica EU, pa i svih subjekata i pojedinaca izvedeno na mišiće i da ga je sve teže održati, sada se zapravo pristupa uspostavljanju represivnog mehanizma prema svima onima koji imaju drugačije mišljenje i koji bi želeli da se prema Rusiji na drugi način postave – ili kao pojedinci ili kao privredni subjekti ili kao države“.
Otuda se, smatra, represija uspostavlja kao pravni mehanizam čiji je politički cilj da se privremeno i prinudno jedinstvo održi što duže, pa ako nije moguće ni na koji drugi način, onda bar silom, represijom i sankcijama.

Osnov za konfiskaciju imovine?

Međutim, da bi ovaj postupak bio pokrenut neophodno je, objašnjava profesor prava Zoran Čvorović, pisanje i usvajanje Direktive u kojoj će biti definisan osnovni okvir krivičnih dela kršenja sankcija i kazne.

„Pokrenuto je ono što mi u unutrašnjem ustavnom pravu nazivamo zakonodavna inicijativa. Na osnovu ove odluke Saveta ministara EU, Evropska komisija i Evropski parlament izradiće Direktivu u kojoj će biti definisani osnovni elementi bića krivičnih dela koja za predmet imaju zaobilaženje sankcija RF i gde će biti predviđene kazne. Usvajanje Direktive, njeno sprovođenje i implementacija kroz nacionalno krivično zakonodavstvo članica EU može da bude osnov za konfiskaciju imovine ruskih državljana, pravnih lica kao fizičkih i pravnih lica koja i dalje trguju sa RF“.

Krivična dela i kazne

Direktive se ne primenjuju direktno u članicama EU već služe za harmonizaciju, usaglašavanje prava pojedinih članica EU tako da su one dužne da u svoje krivično zakonodavstvo ugrade i razrade krivično-pravni okvir, krivična dela i kazne koje su predviđene direktivom EU.
Budući da EU retko interveniše u materiji krivičnog prava o tome šta je osnov za donošenje krivično-pravne direktive, Čvorović, kaže da se on nalazi u članu 83 osnivačkog ugovora EU na osnovu kojeg je EU, odnosno njeni organi, ovlašćeni da donose pravne akte u oblasti krivičnog prava, ali, opominje, samo kada su u pitanju krivična dela koja imaju prekogranični karakter.

Stezanje obruča

Do sada su to bila isključivo najteža krivična dela – terorizam, trgovina ljudima, trgovina narkoticima, seksualno iskorišćavanje žena i dece.

„Očigledno da predlog da se donese ovakva Direktiva pripada tom kompleksu mera i odluka kojima je Rusija proglašena za „državu sponzora terorizma“. Terorizam kao krivično delo je i do sada regulisano regulativama EU i ova Direktiva pripada kompleksu mera i odluka poslednje rezolucije Evropskog parlamenta ali ne zaboravimo i odluke Samita NATO i Samita ministara inostranih poslova G7 gde je Rusija okvalifikovana kao zemlja sponzor terorizma i gde je predviđeno da ruski funkcioneri na čelu sa predsednikom države krivično odgovaraju“.

Od miroljubive do militantne zajednice

O tome kakav odgovor na represiju je moguć, Gajić kaže da možemo očekivati da ljudi s jedne strane pronađu prostor da izvrdaju sankcije, načine i modele za sopstveno delovanje i izbegavanje pridržavanja sankcijama, a s druge strane, u slučaju da stepen represije poprimi veće razmere, onda je moguće i podizanje stepena otpora. EU, njene institucije i mehanizmi funkcionisanja postaju sve represivniji i njima, upozorava Gajić, vlada mentalitet: „mi ili oni“, pri čemu se nad svakim ko nije na liniji „mi“ primenjuju vrlo stroge represivne mere. 

„Od zajednice vrednosti i zajedničkih interesa EU se pretvara u jednu represivnu zajednicu, postepeno militarizovanu, konfrontirajuću, koja nije miroljubiva, i ne predstavlja koegzistenciju različitosti nego je zajednica koja deli na nas i njih, koja ima neprijatelje i jasne geopolitičke pozicije, koji se podudaraju sa pozicijama Vašingtona i Severnoatlantskog pakta“.

To je, smatra Gajić, 
lavna tragedija EU koju ona pokušava da zabašuri podizanjem lestvice represivnih mera, pretnjama represivnim merama i represivnim delovanjima i sprovođenjem pretnji u praksi.

Rat na Ukrajini-faktor centralizacije

Ove odluke Saveta Evrope mogu se tumačiti i u kontekstu nastojanja pojedinih snaga u EU da se ova zajednica centralizuje i federalizuje pri čemu se rat u Ukrajini koristi kao faktor mobilizacije, centralizacije i slabljenja suvereniteta pojedinih država članica.

„Širenje krivično pravne materije kojom se reguliše EU neminovno dovoditi do deresuverenizacije država članica jer se smanjuje obim krivičnog prava koje one autonomno regulišu. Rat u Ukrajini menja stereotip o EU kao carstvu slobode u tvrđavu gde se sada i kaznenim krivičnim merama zabranjuje bilo kakva trgovinska komunikacija sa Rusijom, a EU je nastala na ideji slobode trgovine na određenom prostoru“, kaže Čvorović.

Tako se Britanija ponašala prema kolonijama

Kako je EU model koji nema pandana u savremenoj, modernoj istoriji, budući da ima više elemente predmodernih, imperijalnih, naddržavnih tvorevina nego što liči na modernu državu, primena represivnih mera kao način disciplinovanja sopstvenog stanovništa, po Gajiću, može je napribližnije staviti u red sa Velikom Britanijom.

„Najdrastičniji je primer politika Velike Britanije prema američkim kolonijama koja je prouzrokovala rat za nezavsnost u 18. veku. To su bile te represivne mere, nepopustljivost i pretnja svakome ko odstupi od linije zacrtane u Londonu prema kolonijama. To je dovelo do Deklaracije o nezavisnosti“.

Čvorović ide i korak dalje, i zaključuje:
„Evropa se sprema da živi sa sankcijama. U krivičnim delima neće biti navedeno kršenje sankcija protiv Rusije, već sankcija uopšte. Ovo nije ništa drugo nego krivično-pravno sankcionisanje „kensel“ kulture“.
AUTOR: Nataša Jovanović
Podjelite tekst putem:

Slični tekstovi

2

Rastočka bitanga demonstrirala više dostojanstva od Jakova Milatovića

3 sata ‎ IN4S
1 min read 3

Šta se dešava sa tužbom protiv Miodraga Lakovića zvanog Miša Sicilijanac?

3 sata ‎ IN4S
11

(FOTO) Hrvati odgovorili na transparent u Zagrebu: Vašem poniženju nema kraja, sa Lovćena poližite nam ja*a

5 sati ‎ IN4S

1 thoughts on “Sunovrat EU: Od oaze slobode do tvrđave mraka – represija i kazna za svakog ko sarađuje sa Rusima”

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *