Шуковић к’о Шуковић: Сахрана митрополита „кулминација окупације и цивилизацијског посрнућа“; Кривокапић нема узаднице „мимо Бога“

„Након одласка Амфилохија Радовића заиста нема шансе да ће ишта у Црној Гори бити исто. Не само у цркви, него и у политици. Зачудиће ова констатација само оне који не знају да се митрополит црногорско-приморски упокојио тачно у тренутку кад су се околности у Црној Гори скоцкале тако да овај неприкосновени црквени ауторитет почне свој цезаропапистички мандат, стављајући под пуну контролу и портфељ државне власти“, написао је тзв. новинар Дарко Шуковић у свом „осврту“ објваљеном на Антени М.

Након кратке „анализе“ постизборних дешавања Шуковић је устврдио да се „мимо Бога“, тешко сјетити „друге узданице актуелног мандатара“, и нехотице истакао неспособност одлазећег режима, признавши да Кривокапића очекује сучељавање са катастрофалном корона-кризом, али и – празан буџет.

„Престрављени“ режимски новинар оцјењује да је за викенд Црна Гора доживјела „кулминацију неформалне окупације и цвилизацијског потонућа“, јер су у њу, „као на ливаду без власника, ујахали Александар Вучић, Милорад Додик, Матија Бећковић и остале персоне нон грата за свакога ко држи до достојанства ове државе“, да би ову мисао завршио изругивањем над осјећањима мандартара Кривокапића и предсједника Скупштине Алексе Бечића, који су искрено жалили због упокојења митрополита Амфилохија.

„Предсједник Србије, маниром главнокомандујућег, искористио је прилику да се двапут обрати пуку на свјеже запишаној територији: једном на пресу испред Српске куће, други пут са екрана безнадежно проституисаног медија, који га је претходних седмица пљуцкао и изазивао, а те вечери му пољубио руку, ногу и још понешто. Како су то лијепо примијетили многи – нови господар не оставља право на достојанство. Нити га слуге, генерално, и заслужују.“, наставио је да „ниже бисере“ Шуковић, пословично „заинтересован“ за господствен дискурс у медијима.