ИН4С

ИН4С портал

Сукоб око језика: Политички, а не реалан проблем

1 min read
Да питање језика у ЦГ није само подјела конструисана за дневнополитичку употребу, већ дугорочно идентитетско силовање показује и то што се девастација језика и писма спроводи у школама од најмлађег узраста. Чињеница и да се већ одавно из јавне употребе избацује ћирилица, традиционално писмо на овом простору, буди сјећања на сличне поступке окупацијских власти током 20.-ог вијека и изазива сумње да иза свега стоје злокобне намјере стваралаца новог црногорског идентитета.

Karikatura: Crnogorski jezik. Izvor: koreni.rs

Већина родитеља у Црној Гори не жели да им дјеца уче слова С’ и З’ која су уведена у црногорски језик. Многи реагују и захтијевају да  њихова дјеца не уче С’ и З’.

 „Наш језик је српски. Пошто у нашем буквару немамо С’ и З’, ја мислим да моја дјеца не треба да уче та слова „ каже Матија Милачић док са ћерком Нађом листа црногорски буквар.

Милачић је новинар и предсједник удружења „Ћирилица“ у Подгорици и сматра да се црногорски језик насилно одваја од српског, пише „Дојче Веле“.

„Неки наставници чак кажу да морају да претрче та два слова. Јер и професори су свјесни да немамо много примјера гдје се користе „ додаје Милачић.

„Овдје имамо примjер за слово З’“, каже, показујући књигу гдје пише ријеч „З’еница“.

Како каже мала Нађа? „Зјеница“, одговара дијете. „Сви кажу зјеница“, додаје њен отац.

Сасвим другачије тврди Новица Вујовић, сарадник на Факултету за црногорски језик и књижевност на Цетињу.

„Питање фонема С’ и З’ проблематизује се из политикантских разлога или непознавања литературе и стања на терену. Ти фонеми су општа црногорска карактеристика  како у Бару, Херцег Новом или Тивту, тако од Пљеваља до Плава, Гусиња или Берана“, каже Вујовић.

Новинар Самир Кајошевић каже да ни штампа не користи нова слова.

„Имали сте период током референдума о независност, период потребе да се нагласи то ново црногорство“ каже он.

„То је политичка потреба да се има нешто своје, конкретно та нова слова, да бисмо се разликовали од онога гдје смо били до јуче. Више је политички него реалан проблем“, објашњава Кајошевић.

Не смирује се тако сукоб око језика. Да то није само подјела конструисана за дневнополитичку употребу, већ дугорочно идентитетско силовање показује и то што се девастација језика и писма спроводи у школама од најмлађег узраста. Чињеница и да се већ одавно из јавне употребе избацује ћирилица, традиционално писмо на овом простору, буди сјећања на сличне поступке окупацијских власти током 20.-ог вијека и изазива сумње да иза свега стоје злокобне намјере стваралаца новог црногорског идентитета.

 

 

<
Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

4 thoughts on “Сукоб око језика: Политички, а не реалан проблем

  1. Ilustracija je toliko smijesna,koliko i tuzna.Nazalost,suocavamo se sa gorkom stvarnoscu.Nadajmo se da nece jos dugo.Svi u Nk.21-og!!!

  2. Мило Ђукановић је јавно на телевизији рекао да је црногорски језик државни пројекат, као што је државни пројекат и црногорска нација и црногорска црква… По његовом мишљењу, које нема никаквог упоришта у историјском бићу нашега народа, још мање има упоришта у науци и култури ( што су за њега непозната поља и дјелатности о којима не зна ама баш ништа) свему треба ставити предзнак црногорски и тако утврђивати идентитет, не стварањем вриједности него отклоном од постојећих традиционалних вриједности. Нажалост, много смо према њему и његовим истомишљницима били трпељиви, док су нам отимали и превредновали и преименовали све што јесмо и што смо баштинили вјековима. На питању језика смо пали скроз, заборављаући да се боримо за основно право нормалног и здравог појединца и народа, а то је да користи свој стандардни језик као најзначајнију чињеницу своје духовности.
    Када престанемо да малтретирамо своју дјецу учењем непостојећег и посељаченог језика и када као људи устанемо да прекинемо њихово сакаћење, можда ћемо успјети да покупимо мрвице нашег раздробљеног и уништеног народног достојанства.
    Наше генералне пробе су биле Влашка црва прије 20 година и српски језик прије 15. На оба испита смо пали!
    Дај Боже да нам Свети Василије да снаге да одбранимо наше духовно наслеђе и да свим силама упремо да се врати наш лијепи, на примерима великих људи и њиховог говора и дјела, утврђени језик. Без српског језика смо нико и ништа. Он је уписан у свему што нас окружује, све на овом свијету до чега смо дошли, па и наша вјера и наши храмови, производ су тог језика, његовог смисла и његове словесности.
    Зато помолимо се Светом Василију да нас исцијели и уцијели, да се уразумимо и вратимо свом исходишту.
    21. На Сабору, нека наш лијепи језик мисли и пјева за нас кроз уста наших духовних пастира и народа. Помози Свети Василије и укријепи нас да вратимо смисао у своје домове. Амин. Боже дај!

  3. И да, треба обновити беранску иницијативу из 2011.године, да се наша дјеца школују на Српском језику и да се врати Српски као службени језик.

  4. Не постоји ни један други језик у Црној Гори, осим Српског. Не може нејезик, некњижевни да постане језик, јер би морао да се разликује 75% од матичног, Српског језика.
    У независној књажевини и краљевини Црној Гори једини језик је био СРПСКИ и једини народ СРПСКИ три вјероисповијести. Тако је било све до 2007.године, када је усвојен дискриминаторски устав и насилно избачен Српски језик као службени. Насилно је уведен ц… језик, а да тобож није био ни измишљен. Каква превара и насиље.
    Оволики степен заглупљености није виђен нигдје у свијету. Не могу да вјерујем да постоји оволики степен непросвијећености и незнања. Није језик кокаин, хероин, или шверцовани дуван. Није то јогурт па да се мијења име, као што су они конвертите и отпадници рода српског.
    Ужас. Мислио сам да од Ђиласа и Секуле неће бити горих гатњика и зликоваца из Црне Горе. Преварио сам се.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *