Студентска

Пише: Војислав Караџић

Раздрагана младост
Уз сјетне трубе и виолине
У метежу на бучним раскршћима
Попут војника који напуштају касарне
Ил’ пролазних заљубљеника
На промаји станичној
Брзо се као плетиво разројава:
Неко у шљивике шумадијске
Гдје се у јесени зреле
У сепете тискају плавице
Или у сеоске крајолике
Да измузу буђеларе очева
Да начну плећку бравчета
Старој љуби са надошлим очима
Из оближњег засеока
Која чека вјеренички вео
Раскриле јелек
Прије него прхне у несвијест дворишта
Да је не окрзне строго око мајчино
Да заскоче у биртију
И знатижељним изгрцају варошка збитија.

А када пресуше мјешине довољштине
Увуку се у оковратнике ноћи
И на папучу клацкајуће воза
Пут свог подстанарског кутка
Да се ратосиљају и оног заосталог испита!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: