Осврт на српску стварност и светски поредак: Између наде и параде
1 min read
Баја Радоњић
Пише: Баја Радоњић
Ми смо народ са више дара него што свет претпоставља, али и са више самосаплитања него што непријатељи могу да нам подметну. Само у последњих сто година смо се одрицали најбољих под изговором идеологије, лојалности, партије, модернизације. Турчење, курчење, унијаћење, атеизација, југословенство, европеизам, другосрбијанство – све су то мутације исте болести.
Од како је српски витез, тек изашао из Великог рата као победник, спустио оружје и ушао у загрљај браће која су му, уместо братства, припремала сахрану.
Време у којем живимо више није само време лажи – оно је време силоване истине. Истине која нас бије ђоном у лице, истине која више не крије своју мржњу, која отворено назива жртву џелатом, а џелата ослободиоцем. Морална вертикала се не мери више ни у угловима – већ у бројкама на рачуну и у послушности према “вредностима” које с нама немају ниједну заједничку реч.
Оно што је некад било суптилно, данас је бахато. Оно што се некад радило у у мрклом мраку, данас се слави под рефлекторима. Србија је била жртва вековима – али никад није била овако прозвана да ћути и кад је крвава, и кад је пљачкана, и кад је понижена.
Ипак, једна ствар остаје жива – нада.
Нада да ће се светска кланица, огрезла у хипокризију и похлепу, једном сурвати под тежином сопственог безумља. Нада да ће Русија – последња велика сила која није продала душу за гејтс-европски грош – успети да задржи и заустави светске џелате. Ако успе, неће то бити само њихова победа – биће то и наше васкрсење.
Јер кад се сруши та кула од медијских лажи, институционалне издаје и глобалистичке неосвешћености,
Odavno nisam pročitala tako dobru i sveobuhvatnu analizu. Svaka čast!!! Srdačan pozdrav iz Srbije
Baja iz Nk?