Шта су наши суграђани гледали у биоскопу тридесетих година прошлог века и како је изгледао први српски филм “са мало слободнијим сценама”, одговор нам даје филм “Грешница без греха”, пионира филмске уметности на нашим просторима Косте Новаковића.

Гледаоци ће моћи да погледају ово раритетно остварење седме уметности на званичном Јутјуб каналу Југословенске кинотеке у петак од 19 сати на отварању Сезоне европских филмских класика у организацији Асоцијације европских филмских архива и кинотека.

Један од првих сачуваних дугометражних немих играних филмова у Србији и Краљевини Југославији “Грешница без греха” дигитално је рестауриран за ову прилику.

Продао апотеку да би снимио филм

Аутор филма Коста Новаковић (1885-1953) припада групи наших најзначајнијих пионира седме уметности између Првог и Другог светског рата, подсећа директор Југослвенске кинотеке Југослав Пантелић.

Београђанин, рођен у Чачку, који је фармацију завршио у Загребу, радио је испрва као апотекар и имао сопствену дрогерију све до 1925. Тада почиње рад на филму, те отвара предузеће “Новаковић Филм” које је имало и сопствену лабораторију у Курсулиној 16.

Наша филмска јавност, додаје Пантелић, чула је за њега када је Урош Стојановић радио филм “Чарлстон за Огњенку”, који је заправо био омаж Новаковићевом “Краљу Чарлстона” из 1927.

“Новаковићев први играни филм ‘Краљ Чарлстона’ води се, нажалост, као изгубљен, а ‘Грешница без греха’, коју је снимио након ‘Краља Чарлстона’, сада пред публику стиже комплетирана накнадно откривеним виражираним материјалом и комплетно дигитално рестаурирана,” истиће Југослав Пантелић за Нова.рс.

Директор Кинотеке истиче да је, као и све пионире филма на нашим просторима, и ентузијасту Новаковића покретала велика љубав према покретним сликама. Како би обезбедио средства за завршетак филма, Новаковић је продао своју апотеку, дошавши тако до неопходних средстава за завршетак реализације “Грешнице без греха”.

Новаковић даје контраст између тадашњег српског села и метрополе Београда приказујући нам авантуре девојке Љубице, која долази на студије у велики град “где опасност и злочин вребају на сваком кораку”.

“Филм је сниман 1928. године, а пред публику стиже 12. априла 1930. у београдском биоскопу Касина. У то време публика је ‘Грешницу’ доживљавала као слободнији филм, но данас ову социјалну мелодраму ипак доживљавамо потпуно другачије по питању сцена које су имале етикету ‘слободније’. Филм је прича о девојци која из питоме Шумадије, како наводи сам аутор и продуцент Коста Новаковић, за вереником долази у Београд, где ће се сусрести са изазовима велеградског живота” прича Пантелић.

Једина филмска улога Жанке Стокић

Наша велика глумица Жанка Стокић (1884-1947) у овом филму је остварила своју једину филмску улогу. Поред ње, играли су још и балерина Соња Станисављевић, Перса Павловић, Никола Гошић (сви чланови Народног позоришта), Виктор Старчич из Загребачког казалишта, те тадашњи студент Илија Драгићевић.

“Филм је посвећен педесетогодишњици уметничког рада госпође Персе Павловић. Наишао је на добар пријем код публике, а склона му је била и тадашња штампа, која је између осталог истакла да се појавио један успео филм са домаћим глумцима, те да треба одати признање Кости Новаковић, јер је доказао да се и у Србији могу снимати наши филмови. Тадашња домаћа штампа истицала је и да су ‘снимци јасни, чисти и добри као у страним филмовима’,” каже Југослав Пантелић.

Коста Новаковић је снимио и већи број докуметарних филмова, а од 1926. снимао је и “Новаковића Журнал” који је пратио збивања у Београду, Србији и Југославији.

За потребе нове копије музику је компоновао композитор Мирослав Крстић, како би гледаоцима додатно дочарао прву српску социјалну мелодраму и атмосферу Београда тридесетих година прошлог века.

Осим Југословенске кинотеке, која ове године има част да својом пројекцијом отвори другу Сезону европских филмских класика, дигитално рестаурисане филмове из своје културне баштине приказаће још 21 европска кинотека, односно архива. Из својих богатих трезора установе су одабрале по један филм или компилацијски програм који се може повезати у целину.

Пројекат који је подржала Европска комисија, поверен је Асоцијацији европских филмских архива и кинотека, а координатор пројекта је Еyе, филмски музеј из Амстердама.

До јула 2021. године биће приказано укупно више од 50 кратких и дугометражних играних и документарних филмова, укључујући истакнуте наслове, али и до сада мање познато филмско благо.

“Серијом бесплатних специјалних пројекција и догађаја у организацији европских кинотека у 19 земаља, чији је циљ да се подигне свест о раду и значају европских националних и регионалних филмских архива, нарочито међу млађом публиком, слави се филмско културно наслеђе у свој својој богатој и непрегледној разноликости, из свих периода од када постоји филмска уметност,” каже Југослав Пантелић, који је ове године други пут изабран у Извршни одбор европске асоцијације филмских архива и кинотека.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: