Studenti ,,Srpskog koda“ obilježili 15-godišnjicu okupacije Kosova i Metohije

Skupom ispred porušene zgrade Ministarstva odbrane održanom simbolično u 12.44, studenti iz organizacije ,,Srpski kod“ obilježili su 15-godišnjicu završetka bombardovanja, koja je ujedno označila kraj agresije NATO snaga, ali i okupaciju Kosova i Metohije i početak egzodusa nealbanaca iz južne srpske pokrajine.

U isto vrijeme okupile su se i njihove kolege, studenti PU u Kosovskoj Mitrovici, i zapalili svijeće kod Spomenika istine kraj mosta na Ibru.

Beogradski studenti su iskazali nezadovoljstvo što je država danas zaboravila sve žrtve NATO agresije i one kidnapovane i ubijene na Kosovu i Metohiji, te što niko od nadležnih o ovome ne govori niti obilježava godišnjicu koja je odredila našu prošlost i budućnost.

Zatražili su da se prekine svaki poslovni aranžman koji srušene zgrade, nekadašnje bisere arhitekture, nastoji da pretvori u hotele, restorane, ili objekte lukrativne namene.

,,Republika Srbija još uvjek nema jedinstven muzej ili spomen-obilježje posvećeno žrtvama NATO agresije, smatramo da u tu namjenu treba preurediti zgrade na postojećoj lokaciji. Objekti ovakve namene već postoje u Hirošimi i Volgogradu. U Hirošimi je riječ o Memorijalnom centru koji je posvećen bacanju atomske bombe na taj grad, dok je u Volgogradu sačuvana zgrada, nazvana ,,Pavlovljev dom“ kao spomen-zgrada posvećena najkrvavijoj bici u ljudskoj istoriji. Upravo takav jedan objekat potreban je i Beogradu, koji je najviše puta razarani grad u Evropi. Nadamo se da shvatate da pitanje zgrada Generalštaba nije stvar ekonomije i estetike, već istorije i etike. Da nije riječ o ruševinama već o ožiljcima. Da one nisu hrpa kamenja, već živ čovjek koji govori i opominje: da nikad ne zaboravimo, da se nikad ne ponovi! Sa ovog mjesta mi danas poručujemo i da Srbija nikada neće ući u NATO savez, da želimo da Srbija više ne bude neutralna, već da u momentima kada se naša velika sila saveznica Rusija vraća svojoj kolevci i mi jasno pokažemo svoje opredeljenje – dajući njenoj politici nedvosmislenu podršku„, navodi se u pismu koje je pred okupljenima pročitao Nemanja Dević, a koje su predstavnici ,,Srpskog koda“ adresirali na predsjednika Vlade Srbije.

Oni su preko pute zgrade vlade razvili transparent sa natpisom: ,,Ovde je počeo novi Drang nach osten„.

Studenti su portalu IN4S dostavili i pismo koje su adresirali na predsjednika Vlade Republike Srbije.  Pismo prenosimo integralno.

Poštovani,

Na petnaestu godišnjicu okončanja agresije NATO pakta nad tadašnjom SRJ i potpisivanja Kumanovskog sporazuma, kojim je otpočela okupacija Kosova i Metohije i pored toga što je status pokrajine definisan rezolucijom 1244 SB UN, želimo da Vam se obratimo sa posebnim zahtevom. Zahtevamo od Vas da otkažete sve poslovne aranžmane koje imate u vezi sa rušenjem zgrada Generalštaba, i odustanete od njihovog pretvaranja u objekte lukrativne namene. Podsetićemo Vas pritom na nekoliko činjenica:

-NATO bombardovanje u kojoj su srušene ove dve zgrade, pokrenuto je bez odobrenja SB UN i kao takvo ostvaruje sve elemente bića krivičnog dela agresije po međunarodnom pravu;

-NATO agresija je iza sebe ostavila preko 2.000 ubijenih vojnika i policijaca, 4.000 poginulih civila i 10.000 ranjenih;

-NATO agresija pričinila je materijalnu štetu koja se procenjuje u rasponu od 30 milijardi do 300 milijardi dolara;

-U NATO agresiji korišćen je između ostalog i osiromašeni uranijum, zbog čega je zabeležen enorman porast malignih oboljenja u Srbiji, u vremenu nakon 1999;

-NATO agresijom data je podrška međunarodnom terorizmu;

-NATO agresija dovela je iseljavanja preko 200.000 Srba sa prostora KiM

Pamtimo sva razaranja u Beogradu, i Niš i Grdeličku klisuru, i Novi Sad i Novi Pazar, i Aleksinac i Varvarin, sva stradanja u Srbiji i posebno na Kosovu i Metohiji.

Nedavno je Njegova svetost patrijarh srpski g. Irinej izjavio:

Ako bi mene neko pitao, one ruševine koje se nalaze u centru Beograda, ne bih nikada popravljao. Neka budu svedočanstvo našega vremena. Svedočanstvo kulturne Evrope. Svedočanstvo demokratske Evrope kojoj je stalo do slobode i do demokratije. Uzimajući u obzir da Republika Srbija još uvek nema jedinstven muzej ili spomen-obeležje posvećeno žrtvama NATO agresije, smatramo da u tu namenu treba preurediti zgrade na postojećoj lokaciji. Objekti ovakve namene već postoje u Hirošimi i Volgogradu. U Hirošimi je reč o Memorijalnom centru koji je posvećen bacanju atomske bombe na taj grad, dok je u Volgogradu sačuvana zgrada, nazvana “Pavlovljev dom“ kao spomen-zgrada posvećena najkrvavijoj bici u ljudskoj istoriji. Upravo takav jedan objekat potreban je i Beogradu, gradu koji je najviše puta razarani grad u Evropi. Zgrade Generalštaba su oduvek bile prepoznatljiv simbol grada Beograda, i smatramo da tako treba i da ostane. Samo sa jednom bitnom razlikom, što će sada biti simbol varvarskog čina koji se dogodio u centru Evrope u predvečerje 21. veka. Pored toga što ove zgrade treba da postanu spomen-obeležje, smatramo da one treba da postanu i svojevrsan vektor u budućem opredeljivanju “kom se privoleti carstvu“. Kada god se pred nas bude stavljao izbor na koju stranu se okrenuti, ukoliko budemo imali “putokaz“ u centru Beograda, izbor će biti jednostavan.

Nadamo se da shvatate da pitanje zgrada Generalštaba nije stvar ekonomije i estetike, već istorije i etike. Da nije reč o ruševinama već o ožiljcima. Da one nisu hrpa kamenja, već živ čovek koji govori i opominje: Da nikad ne zaboravimo, da se nikad ne ponovi!

Smatramo da u vremenu kada je nesumnjivo u toku novi drang nach osten, pretvaranjem ovih zgrada u spomen obeležje, bismo simbolično i jasno pokazali gde je on počeo. Godine 1914, 1941, 1999, ostavljale su na hiljade “Pavlovljevih domova’‘. Dužni smo da ovaj sačuvamo i da sa njim prenesemo poruku da se i mi sećamo i da se i mi ponosimo, svojom istorijom i svojim opredeljenjem. Sa ovog mesta mi danas poručujemo i da Srbija nikada neće ući u NATO savez, da želimo da Srbija više ne bude neutralna, već da u momentima kada se naša velika sila saveznica Rusija vraća svojoj kolevci i mi jasno pokažemo svoje opredeljenje – dajući njenoj politici nedvosmislenu podršku.

Studenti patriotske organizacije ,,Srpski kod“