Стратешке последице Сноуденовог раскринкавања (наставак)
1 min read
Сноуденово раскринкавање је значајно утицало и на односе Сједињених Држава са Бразилом.
Председник те државе, Дилма Русеф, одложила је своју званичну посету Вашингтону управо зато што је откривено да је и она шпијунирана, тако да не жури да саопшти нов датум посете и инсистира на озбиљној промени курса Беле куће у сфери сајбер-ухођења. Пропао је и посао бразилске куповине америчких ловаца, вредан 4 милијарде долара. Председница Бразила је оповргла објашњење Вашингтона који је тврдио да је обавештајни рад НСА усмерен „искључиво како би се омогућило препознавање терористичких претњи и уопште није мотивисан комерцијалним интересима“. По њеним речима, то што су тајне службе САД и Канаде заједнички упале у бразилско Министарство рударства и растуриле компјутерске мреже нафтне компаније Petrobras представља искључиво индустријску шпијунажу. То је био разлога да канадски амбасадор буде позван у бразилски МИП где се од њега захтевало да објасни „озбиљна и неприхватљива кршења“ суверенитета Бразила и упад у тајну комерцијалног пословања компанија.
Скандал се шири јер је НСА ради шпијунирања влада других земаља Латинске Америке користила телекомуникациону инфраструктуру Бразила. „Сва се јежим када чујем да нас они шпијунирају преко својих агената у Бразилу“ – изјавила је Кристина Фернандес (Cristina Fernández), бивша председница Аргентине. Мексико је, пак, изразио узнемиреност зато што су сарадници НСА читали електронску пошту бившег председника земље Фелипе Калдерона и мексичких министара. МИП Мексика је ту праксу назвао „неприхватљивом, незаконитом и у супротности са мексичким и међународним законодавством.“
Сада земље Латинске Америке разматрају могућност за формирање комуникационог система који би омогућио да се оне ограде од обавештајног рада САД. Нови пројекат се управо разматра у Савезу јужноамеричких нација (УНАСУР) у чијем је чланству 12 држава.
У Азији, осим Кине и Индије, поступцима САД је озбиљно узнемирена и Индонезија. Пошто су се појавиле вести да су аустралијске и америчке тајне службе пратиле индонезијске руководиоце, међу којима је био и председник Индонезије Сусило Бамбанг Јудојоно, као и да су прислушкивани телефонски разговори индонезијских становника, у земљи је дошло до масовних протестних акција. У изјави МИП-а Индонезије се констатује да се поступци САД сматрају не само као „несанкционисано упадање, већ и као озбиљно кршење дипломатских прописа и етичких норми“.
5. Пошто се није појавила могућност да се Русија директно прекори за „раздувавање скандала у вези са Сноуденом“ (зато што се потрудила да остане уздржана) Вашингтон је, без обзира на то преко савезника покушао да подрије поверење у све што је долазило из Москве.
Предузет је незграпан покушај да се руска страна окриви зато што је приликом последњег састанка Г20 у Санкт-Петербургу, септембра 2013.године, већ пошто се Сноуден појавио на аеродрому Шереметјево, члановима делегација и новинарима поделила УСБ флешеве и пуњаче за мобилне телефоне који су у ствари били опремљени за хаковање компјутера и мобилних телефона. Информацију о томе су пренели само италијански таблоиди, али и они уз опаску да је све то можда била само провокација. Мада је, ако се посматра теоријски, тако нешто могуће, ипак такви уређаји имају смисла само уколико могу да се врате дародавцу. А да се докази сопствене кривице поклањају „тек онако“ звучи потпуно бесмислено. Сензација није трајала дуго. Русија је у изјави свог МИП-а одбацила тврдње да је покушала да шпијунира представнике других држава на том самиту, те је оптужбе назвала „покушајем да се пажња скрене са раскринкавања америчке НСА“. Истовремено је Русија одмах направила потребне закључке о томе да је неопходно да се што пре заштити њен систем комуникација. Конкретно – објављено је да ће врло брзо у Оружаним снагама Руске Федерације бити формирана сајбер-команда.
Све у свему, по мишљењу Тома Гомара, француског стручњака који се специјализовао за поступке руског државног врха предмет „Сноуден“ се у свету прима као „нови морални пораз САД“. „Као и Гвантанамо, реч PRISM је постала симбол одустајања од демократских принципа земље која не може да пронађе равнотежу између својих уставних принципа и борбе са тероризмом“.
6. И највеће светске организације настављају да извлаче поуке из саопштења да су Американци и њих шпијунирали колико год су успевали. Међу њима нису само УН, ММФ, Светска банка, ИАЕА, већ и дечји УНИЦЕФ, „Лекари без граница“ и др.
32 новине из различитих земаља су објавиле изјаве писаца који су протествовали против систематског сакупљања приватних информација преко интернета. Текст је потписало 560 писаца из 83 земље, укључујући и такве живе класике као што су Умберто Еко, Гинтер Грас, Том Стопард.
„Праћење преставља крађу, – изјављују писци, – зато што добијени подаци нису јавна својина. Они су само наши. А када се користе како би се прогнозирало наше понашање – нама се на тај начин краде још нешто: краде се слобода воље која представља обавезан услов за постојање слободе и демократије… Позивамо Организацију уједињених нација да призна да су грађанска права у дигиталном веку важнија од свега и да донесе међународну конвеницију о дигиталним правима, чије ће поштовање бити обавезно за све. Позивамо владе свих земаља да ту Конвенцију прихвате и да је се придржавају“. Треба констатовати да Русија већ више година даје сличну иницијативу.
19.децембра 2013. Генерална скупштина УН је једногласно донела Резолуцију о заштити корисника интернета од незаконитог праћења. „Петоока обавештајна алијанса“ коју чине САД, Велика Британија, Аустралија, Канада и Нови Зеланд, која је упорно покушавала да једну такву резолуцију усмрти није чак хтела да рескира ни тиме што би гласала против ње, али је ипак успела да се избори за блаже формулације које гласе да шпијунажа може да представља кршење људских права. Како је речено у документу, интернет мора да обезбеди потпуну неприкосновеност приватног живота. „Незаконито прислушкивање и праћење електронских комуникација људи је недозвољиво и мора да се прекине“. Резолуција позива све чланице УН да изврше потребне реформе у институцијама које се баве обавештајним радом и тајним службама. Конкретно, предлаже се да се формирају независни надзорни органи који би за сваки појединачни случај одређивали умесност и оправданост праћења преко мреже.
7. Жеља да се превазиђе зависност од САД-а у свету је довела до јачања таласа израде сопствених система и средстава за заштиту електронских комуникација.
Много је великих интернет-компанија које су упозориле да амерички бизнис може да остане без дела добити у иностранству јер, када се већ изгуби поверење у Американце, клијенти ће предност давати локалним провајдерима. По подацима америчке истраживачке групе Information Technology & Innovation Foundation, губици технолошких компанија због скандала у вези са НСА могу до 2016.године да дођу до цифре од 35 милијарди долара јер, када је у питању обезбеђење поверљивости података, корисници сумњају у поузданост тих компанија. Тако је осам компанија, међу којима су Microsoft Corp, Twitter, LinkedIn Corp, Yahoo Inc и AOL Inc., потписало писмо у коме су оне формулисале своју забринутост. Оне се плаше да „људи неће користити технологије у које немају поверења“.
А конкуренција не спава! За експанзију на међународном тржишту телекомуникационих технологија припрема се Huawei, кинески гигант, који својим наручиоцима гарантује потпуни мир у вези са могућношћу да било ко покуша да подацима на мрежи приступи недозвољено, као и могућност поузданог сопственог кодирања. Кинези намеравају да америчким компанијама одузму велики део клијената, посебно у земљама трећег света. За своју комерцијалну девизу они су прогласили „безбедност“.
До бума IT-индустрије је дошло и у Немачкој. Телекомуникациона компанија Deutsche Telekom је саопштила да намерава да заједно са неким другим компанијама формира свој систем у коме би била и пошта, и претрага, и која би онемогућивала сакупљање информација о становништву Немачке и целе ЕУ. Стручњаци Удружења немачке интернет-индустрије прогнозирају да грана технологија са „облачићима“ за чување електронских података може да рачуна на годишњи раст од 37% у следећих пет година. „Како бисмо успели да превазиђемо нашу зависност од САД и Кине ми, Европљани, морамо да радимо заједно, и морамо да нудимо сопствене технологије, – изјавила је Ангела Меркел, немачки канцелар. Политичари су почели да говоре и о томе да је Европи потребан интернет – аналог EADS-у, концерну који се бави грађењем авиона, а који је успео захваљујући производњи аеробуса да достигне Боинг.
Али „у рату је као у рату“: појачава се оклоп, али се усавршава и пројектил. Како је 3.јануара објављено у The Washington Post-у, Агенција за националну безбедност САД покушава да направи сопствени квантни компјутер који би могао да пробије практично сваки систем шифрирања. Уколико он заиста буде створен више нико на свету неће бити сигуран. Пројекат представља део истраживачког програма „Увођење у сложене поступке“ («Внедрение в сложные цели»), и за тај посао је издвојено 79,7 милиона долара. Велики део радова се обавља у Лабораторији за физичке науке у Колеџ-Парку у држави Мериленд.
За разлику од битова који се користе у обичним компјутерима, квантни компјутер користи кубите, који случајно прелазе у једно од својих стања. Претпоставља се да ће са одређеним задацима такав (квантни) компјутер да много брже излази на крај од обичног, јер неће операције вршити једну за другом, већ ће непотребне кораке једноставно прескакати.
Ако су пре извесног времена научници говорили да је за стварање квантног компјутера потребно бар 100 година већ сада, сматра један од главних стручњака за квантну механику из МТИ Сет Лојда, може да се каже да ће се резултат постићи у следећих десетак година, мада неће моћи у првих пет, јер у тој области научници морају још много да раде. Као и сваки велики проналазак, квантни компјутери могу да решавају много огромних задатака, у које спада и формирање вештачког ума. Међутим, кад се као основни наручилац за њихову производњу појављује НСА, човеку на памет падају мисли не о добробити човечанства, већ о остварењу потпуне и коначне контроле читавог света.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

