Странца и непријатеља спазисмо у огледалу – Јоргос Сеферис: Аргонаути
А душа
ако хоће себе да упозна,
у душу она
треба да гледа:
странца и непријатеља спазисмо у огледалу.
Били су другови добри момци, нису гунђали
ни због напора ни због жеђи ни због зиме
држали су се попут стабла, попут таласа
који пригрле ветар и кишу
пригрле ноћ и сунце
не мењајући се усред промене.
Добри су били момци, по целе дане
уз весло, знојни, спуштена погледа
дисали су сложно
а крв им је бојила послушну кожу.
Понекад би запевали, спуштена погледа
док смо пролазили крај пустог острва с индијским смоквама
према западу, с оне стране рта паса
који лају.
Ако хоће себе да упозна, рекоше
треба у душу да гледа, рекоше
и весла су ударала по злату пучине
у сутон.
Прошли смо многе ртове многа острва море
које води у друго море, галебе и туљане.
Несрећне су жене понекад с вриском
оплакивале своју изгубљену децу
а друге су у бесу тражиле Александра Великог
и славу утонулу у дубину Азије.
Усидрили смо се крај жала пуног ноћних мириса
са птичјом песмом, с водом што је остављала на рукама
успомену на велику срећу.
Али се путовања нису завршила.
Душе су им се сјединиле с веслима и жљебовима
с достојанственим изгледом прамца
са браздом иза крме
са водом која им је разбијала лик.
Другови поумираше редом
Спуштена погледа. Весла им
Означавају место где спавају на жалу.
Њих се и не сећа нико. Правда.
Превод Ксеније Марицки Гађански
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
