ИН4С

ИН4С портал

Странца и непријатеља спазисмо у огледалу – Јоргос Сеферис: Аргонаути

А душа

ако хоће себе да упозна,
у душу она
треба да гледа:
странца и непријатеља спазисмо у огледалу.

Били су другови добри момци, нису гунђали
ни због напора ни због жеђи ни због зиме
држали су се попут стабла, попут таласа
који пригрле ветар и кишу
пригрле ноћ и сунце
не мењајући се усред промене.

Добри су били момци, по целе дане
уз весло, знојни, спуштена погледа
дисали су сложно
а крв им је бојила послушну кожу.

Понекад би запевали, спуштена погледа
док смо пролазили крај пустог острва с индијским смоквама
према западу, с оне стране рта паса
који лају.

Ако хоће себе да упозна, рекоше
треба у душу да гледа, рекоше
и весла су ударала по злату пучине
у сутон.

Прошли смо многе ртове многа острва море
које води у друго море, галебе и туљане.

Несрећне су жене понекад с вриском
оплакивале своју изгубљену децу
а друге су у бесу тражиле Александра Великог
и славу утонулу у дубину Азије.

Усидрили смо се крај жала пуног ноћних мириса
са птичјом песмом, с водом што је остављала на рукама
успомену на велику срећу.
Али се путовања нису завршила.

Душе су им се сјединиле с веслима и жљебовима
с достојанственим изгледом прамца
са браздом иза крме
са водом која им је разбијала лик.

Другови поумираше редом
Спуштена погледа. Весла им
Означавају место где спавају на жалу.

Њих се и не сећа нико. Правда.

Превод Ксеније Марицки Гађански

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *