Страна дипломатија хушка Тачија на референдум о спајању АП Косово и Албаније

Намјера Хашима Тачија да организује референдум о уједињењу самопроглашене државе Косово с Албанијом има за циљ да изврши притисак на Србију, каже за Спутњик бивши шеф Војнобезбједносне агенције Момир Стојановић, уз напомену да је таква најава предсједника такозване државе Косово последица недавно одржаног референдума у Републици Српској.

Подсјећамо да је јуче посланик Скупштине тзв. Косова из Демократске партије Косова (лидер странке је Хашим Тачи), Наит Хасани, изјавио је да „Косово треба да користи своје уставно право да донесе закон и организује референдум о уједињењу са Албанијом“.

Бивши шеф Војнобезбједносне агенције Момир Стојановић сматра да балкански народи и балканске државе нимало не утичу на своју судбину, јер, како каже, да утичу, одавно би било мира на Балкану и додаје да је Албанцима на Космету неко са стране „намигнуо“ да помену референдум у овом тренутку.

“У огољеном смислу, та најава да ц́е Косово расписати референдум за уједињење са Албанијом говори о томе да је неко Албанцима на Косову, због недавно одржаног референдума у Републици Српској, намигнуо и рекао да потегну то питање. То је само једно од питања којим се додатно врши притисак на Србију и Републику Српску“, сматра Стојановиц́.

Он је у разговору са новинарима Спутњика оцијенио да та најава за циљ има вршење додатног притиска на Србију, односно да је намјера да се Београд и Бањалука “дисциплинују“ и да се покаже шта се све може десити — то јест, какве све компликације Србија може да искуси уколико покуша да ријеши национално питање на Балкану.

“Није то изум косовских Албанаца — то је изум оних који се играју миром и стабилношц́у на Балкану. У питању су пре свега САД и неке земље ЕУ које кључно одлучују о потезима многих држава на Балкану. Ова најава је у функцији претњи и притисака на Србију и Републику Српску, због недавно одржаног референдума о Дану РС“, оцјењује Стојановиц́.

Такође, Стојановић истиче да у случају организовања референдума Србија не би могла, са правне стране, да учини ништа што би то спријечило.

“Готово све државе бивше СФРЈ су решиле своје национално питање; једино је српско национално питање остало нерешено. Многи југословенски народи су — од Републике Словеније, Републике Хрватске, преко Македоније, БиХ — имали право на самоопредељење; једино се српском народу то право не признаје. Запањујуц́е је да званични органи Републике Србије, у ситуацији када је председник РС Милорад Додик на основу одлуке Скупштине РС спровео одлуку о одржавању референдума, ц́уте. Ц́уте упркос притисцима којима је Додик био изложен. То је несхватљиво. Та политика ’ми не бисмо да се мешамо‘ зачуђујуц́а је и у исто време запањујуц́а. Србија мора да штити виталне државне националне интересе — како Срба у Србији, тако и Срба у Републици Српској, и свих Срба у расејању“, казао је Стојановиц́ за Спутњик.

Дрецун: Није реално очекивати кршење резолуције 1244

Стојановићево мишљење не дијели и предсједник скупштинског одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун, који је за Спутњик казао да би Србија, у случају расписивања референдума о присаједињењу Косова Албанији, имала на располагању дипломатске механизме.

„С једне стране, Београд никада не би прихватио тако нешто — али је, с друге стране, питање и да ли би Албанија смела да се упусти у то да, као чланица НАТО-а, насилно прекраја границе једне државе и врши припајање дела територије, без обзира на то што је Албанија прихватила Косово као тзв. државу. Мислим да би то био велики политички ризик за Албанију, који би јој нанео велику штету, и да у пракси не би могао ништа да постигне. Не смемо да заборавимо да је на Косову још увек присутна администрација УН, преко Унмика, Еулекса и Кфора, који званично спроводе Резолуцију 1244“, наглашава Дрецун.

Он је додао и то да није реално очекивати кршење резолуције 1244 упркос међународном присуству на Косову.

„Ово није ништа ново у великоалбанским плановима косовских Албанаца и њихових сународника из Албаније. Међутим, златни период покушаја да се Косово и Албанија уједине је прошао с одласком Салија Берише с власти. Ситуација се нормализацијом односа Београда и Приштине значајно променила у корист Београда, тако да је амортизована и она невидљива подршка које су неке државе пружале Албанцима у намери да створе етнички чисту албанску државу на Балкану“, каже Дрецун за Спутњик и оцјењује да Тачи у овом случају не би имао подршку.

„То је само један од покушаја да се албанска јавност и опозиција мало примире због онога што неминовно следи — а то је формирање Заједнице српских општина и почетак рада Специјалног суда, који ће судити злочинцима злочиначке терористичке ОВК“, закључује Милован Дрецун у разговору за радио Спутњик.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: