Страдалим рударима у руднику “Соко“
Милан Кнежевић
Пише: Милан Кнежевић
На радном мјесту најближе гробу
Копали сте дневне планове
Штедјели за ауто, дјечју собу
И кад би на сунцу опрали дланове
Сваки је рату живота имао мање
Да би пред Богом раздужени стали
И кад буде питао за биланса стање
Рећи ћете: ми смо земљи себе дали.
И неће вам бити непознато ништа
Са мраком сте јели исту кору хљеба
У црном вагону до земљиног средишта
Сада вас гледам предјелима неба:
Како истом утоварном лопатом
Допремате звијезде орошене златом.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Tako. Da u Crnoj Gori znamo svakodnevicu Srbije, Republike Srpske… Da ne živimo kao razdvojeni svijetovi.
SVAKA CAST DIKO NASA ! LJUDINO !
HVala Milane….
Sto OVe DiVne Stradalnike PodiZe….
Medju „Звијезде Oрошене Златом“….
Divan sonet.
Za vjecni život, od zemlje do neba.
Bravo Milane….
Dajte porodicama Po 1000-2-5 evra pomoci, daci stipendije… Sto rece majka od ministra Bulatovica ,,oce, oce,,
Браво,Милане
I zaboravih reći: BRAVO, PJESNIČE NARODA MOG!
Pjesnici, ti odabrani rajetnici, su bliži Bogu od nas, običnih smrtnika, ali u njihovim stihovima stanujemo i mi, živimo ih, osjećamo, doživljavamo, oplemenjuju nas… Zaista sjajna poezija, ali više surov, opor i gorak život,
Milane ljudino