Stoltenberg: NATO pred najvećim izazovima zbog rata u Ukrajini

Severnoatlantski vojni savez suočava se sa najvećim izazovom od Drugog svetskog rata zbog rata u Ukrajini, izjavio je danas u Madridu generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

On je po dolasku na samit Alijanse rekao da se NATO saveznici sastaju u trenutku „najozbiljnije bezbednosne krize sa kojom smo se suočili“, kao i da će „ovo biti istorijski i samit izrazitih promena“, prenosi Rojters.

Stoltenberg je naveo da će se saveznici dogovoriti o odvraćanju kako bi do sledeće godine mogli da rasporede više borbenih formacija i dobiju više unapred postavljene opreme u istočnoj Evropi.

Generalni sekretar NATO je govorio i o Kini, i poručio da ona predstavlja izazov za vrednosti i interese Alijanse i da ona mora da uzme u obzir posledice kineskog ulaganja u moderno oružje dugog dometa po svoju bezbednost.

Stoltenberg očekuje i „veoma važnu odluku“ u vezi sa izazovima sa kojima se suočava Severnoatlantski savez na svom južnom krilu i o terorizmu.

Generalni sekretar NATO je rekao da će na samitu biti doneta odluka da pozovu Švedsku i Finsku da postanu članice, nakon što su te dve zemlje postigle dogovor sa Turskom, koja je do sada to blokirala.

Očekuje se da će ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski održati govor putem video konferencije na samitu NATO kasnije tokom dana, prenosi Rojters.

Angažovano 10.000 bezbednjaka

Oko 10.000 pripadnika bezbednosnih snaga raspoređeno je širom Madrida uoči današnjeg početka dvodnevnog samita NATO, na kojem će se okupiti šefovi država i vlada 30 država članica NATO i još desetak lidera partnerskih zemalja, u jeku rata u Ukrajini koji je izazvao najveću bezbednosnu krizu od Drugog svetskog rata.

Danas su predviđene dve radne sednice na nivou šefova država ili vlada, a u četvrtak, poslednjeg dana samita, jedna radna sednica na najvišem nivou.

U Madridu su raspoređene velike policijske snage u okviru najveće bezbednosne operacije u nedavnoj istoriji Španije pre početka samita, na kojem se očekuje oko 5.000 učesnika.

Policajci na konjima i pešice patroliraju gradom, a vazdušni prostor štiti više desetina helikoptera.

Prema navodima španskog Ministarstva odbrane, u visokom stanju pripravnosti su i borbeni avioni i protivvazdušna odbrana.

Informacione mreže su pod pojačanim nadzorom zbog opasnosti od kibernetičkih napada.

Budući da su delovi grada blokirani zbog samita, španske vlasti pozvale su građane Madrida da narednih dana svi koji mogu rade od kuce.

Osim lidera 30 država članica NATO-a na samit su pozvani lideri još desetak zemalja, među kojima su Australija, Novi Zeland, Japan, Južna Koreja i Gruzija.

Za sada nije potvrđeno da li će na samit doći i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ili će se učesnicima sastanka obratiti video-vezom.

U Madridu su i lideri Švedske i Finske, država koje su aplicirale za članstvo u NATO.

Na sastanku učestvuju i lideri EU – predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, uoči samita u Madridu, izjavio je da će NATO povećati broj vojnika u visokoj pripravnosti sa oko 40.000 na više od 300.000, preneo je Rojters.

Na dnevnom redu sastanka na vrhu je pitanje kako ruski napad na Ukrajinu i nova bezbednosna realnost u Evropi utiču na pristup NATO-a odbrani i odvraćanju.

Među prioritetima je i rastući uticaj Kine i bezbednosne posledice klimatskih promena, zatim druge pretnje poput terorizma i nestabilnosti na severu Afrike i u Sahelu.

Izvor: Tanjug