Stoilković: Naša svetlost će pobediti Vaš mrak!

Piše: Ivan Stoilković

Ali teško je biti čovek Gospode, reče Ivo Andrić, i stvarno teško, jer se u životu uradi ili ne, mnogo stvari. Nekih se Boga mi i stidim. Jer ko god radi na nekom poslu i svoj rad izlaže pogledu i sudu javnosti, trebalo bi da pre toga zna šta ga sve čeka, kakvim se mogućnostima i opasnostima izlaže.

Tako je bilo odvajkada, tako je i danas. Zamislite situaciju, nije teško, živite sa komšijom  na istom spratu, deca su Vam u istom razredu, svakog dana idu zajedno u školu, slobodno vreme koriste da budu zajedno, učeći i družeći se, a Vi kada komšiji umre otac, onako iz čista mira ne izrazite komšiji saučešće. Skoro sam siguran da je skoro svaki normalan komentar na ovakvu situaciju u stilu, pa dobro, kakav je to iskompleksirani čovek koji takvo nešto može sebi dopustiti. Eto neki i mogu. To je danas slika i prilika najviših državnih pretstavnika Republike Makedonije.

Upečaljivije je još kada pagani sebe pretstavljaju za pravoslavne!

Zamislite još da je kojim slučajem predsednik Sobranja Talat Džaferi poslao telegram saučešća svom srpskom kolegi, pa u istom trenutku bi “dvojac na daljinski”, Pendaroski i Zaev, bili živi mrtvaci. Prava sreća za njih je što je previd Džaferija iskoristio Bojko Borisov i državnički mudrom odlukom spasio čast obojici time što je poslao telegram saučešća srpskom predsedniku i u njihovo ime. Pa kad su već isti narod, što ne bi moglo.

Eto to su izazovi promašene politike i promašenih ljudi.

Zato postoje i stvari koje nisu vidljive, osim onim unutrašnjim strunama koje nas vode kroz život. Pa takva je bila i moja reakcija na njihov nedostatak ne samo vaspitanja i ljudskosti, nego i državne promišljenosti i mudrosti koju gromoglasnom tišinom probaju da nadvladaju. Ali teško Vam ide sinovci, ceo region je upoznat sa Vašom brukom, svi najvažniji regionalni mediji, a dobar deo i makedonskih najčitanijh sajtova su objavili moju reakciju, beogradska Politika je pola dana na naslovnoj strani držala informaciju o Vašoj praznoglavosti.

Naša svetlost će pobediti Vaš mrak!

Uostalom, reče Mark Tven: “Bolje je šutjeti i zvučati kao budala, nego otvarati usta i rastjerati sve sumnje o tome.”

Jer kako ćete inače objasniti da je i Milo Đukanović koji je do juče bio ne samo u sukobu nego i u otvorenom neprijateljstvu sa srpskom crkvom izrazio saučešće srpskom narodu i svojim kolegama u Srbiji. Ali koliko god ja najgore mislio o njemu i njegovoj politici nikako ne mogu sebi dopustiti da kažam da nije političar, upotrebiću čak što više još jednu reč, Milo Đukanović je politički predator. Za razliku od njega, o nivou Vaše političnosti neka sudi javnost.

Nikada nisam mogao lako i stopostotno odrediti kada je povlačenje i kompromis – mudrost, a kada izdaja i kukavičluk, kao što i nikada nisam mogao znati kada napad i beskompromisnost vode u pobedu ili u poraz. Ali zato bi sa sigurnošću uvek mogao  pretpostaviti, iako se ljudi ne udubljuju previše u ičije razloge i karakter, da ću zbog odluka koje sam donosio uvek biti izložen javnoj pljuvačini. Malo nas je u Makedoniji, pa dok vas drugi omalovažajau i vređaju, a vi smatrate da je najbolje da stavite glavu u pesak i da se pravite kao da niste odavle, u isto vreme mislite da možete da se izživljavate nad preostalim srpskim narodom u Makedoniji koji je u ključnim momentima bio na strani makedonskog naroda i države.

Od državnih vlasti nikada nismo očekivali ništa posebno, osim da nas Srbe u Makedoniji ne tretirate kao budale i da nas ne laže tako drsko i besprizorno. Jednostavno, tražio sam ozbiljnost. Barem onakvu kakvu sam ja pokazivao prema makedonskim narodom i makedonskoj državi.

Autor teksta je poslanik u makedonskom Sobranju i predsednik Demokratske Partije Srba u Makedoniji

(Izvor: Srbi.mk)