Пише: Иван Стоилковић
Али тешко је бити човек Господе, рече Иво Андрић, и стварно тешко, јер се у животу уради или не, много ствари. Неких се Бога ми и стидим. Јер ко год ради на неком послу и свој рад излаже погледу и суду јавности, требало би да пре тога зна шта га све чека, каквим се могућностима и опасностима излаже.
Тако је било одвајкада, тако је и данас. Замислите ситуацију, није тешко, живите са комшијом на истом спрату, деца су Вам у истом разреду, сваког дана иду заједно у школу, слободно време користе да буду заједно, учећи и дружећи се, а Ви када комшији умре отац, онако из чиста мира не изразите комшији саучешће. Скоро сам сигуран да је скоро сваки нормалан коментар на овакву ситуацију у стилу, па добро, какав је то искомплексирани човек који такво нешто може себи допустити. Ето неки и могу. То је данас слика и прилика највиших државних претставника Републике Македоније.
Упечаљивије је још када пагани себе претстављају за православне!
Замислите још да је којим случајем председник Собрања Талат Џафери послао телеграм саучешћа свом српском колеги, па у истом тренутку би “двојац на даљински”, Пендароски и Заев, били живи мртваци. Права срећа за њих je што је превид Џаферија искористио Бојко Борисов и државнички мудром одлуком спасио част обојици тиме што је послао телеграм саучешћа српском председнику и у њихово име. Па кад су већ исти народ, што не би могло.
Ето то су изазови промашене политике и промашених људи.
Зато постоје и ствари које нису видљиве, осим оним унутрашњим струнама које нас воде кроз живот. Па таква је била и моја реакција на њихов недостатак не само васпитања и људскости, него и државне промишљености и мудрости коју громогласном тишином пробају да надвладају. Али тешко Вам иде синовци, цео регион је упознат са Вашом бруком, сви најважнији регионални медији, а добар део и македонских најчитанијх сајтова су објавили моју реакцију, београдска Политика је пола дана на насловној страни држала информацију о Вашој празноглавости.
Наша светлост ће победити Ваш мрак!
Уосталом, рече Марк Твен: “Боље је шутјети и звучати као будала, него отварати уста и растјерати све сумње о томе.”
Јер како ћете иначе објаснити да је и Мило Ђукановић који је до јуче био не само у сукобу него и у отвореном непријатељству са српском црквом изразио саучешће српском народу и својим колегама у Србији. Али колико год ја најгоре мислио о њему и његовој политици никако не могу себи допустити да кажам да није политичар, употребићу чак што више још једну реч, Мило Ђукановић је политички предатор. За разлику од њега, о нивоу Ваше политичности нека суди јавност.
Никада нисам могао лако и стопостотно одредити када је повлачење и компромис – мудрост, а када издаја и кукавичлук, као што и никада нисам могао знати када напад и бескомпромисност воде у победу или у пораз. Али зато би са сигурношћу увек могао претпоставити, иако се људи не удубљују превише у ичије разлоге и карактер, да ћу због одлука које сам доносио увек бити изложен јавној пљувачини. Мало нас је у Македонији, па док вас други омаловажајау и вређају, а ви сматрате да је најбоље да ставите главу у песак и да се правите као да нисте одавле, у исто време мислите да можете да се изживљавате над преосталим српским народом у Македонији који је у кључним моментима био на страни македонског народа и државе.
Од државних власти никада нисмо очекивали ништа посебно, осим да нас Србе у Македонији не третирате као будале и да нас не лаже тако дрско и беспризорно. Једноставно, тражио сам озбиљност. Барем онакву какву сам ја показивао према македонским народом и македонској држави.
Аутор текста је посланик у македонском Собрању и председник Демократске Партије Срба у Македонији
(Извор: Срби.мк)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
