Стихом сам побједио у мушком двобоју

Иван Лаловић (Фото: Политика)
Певати кроз стихове јесте ода животу.
Пре двадесетак година ванвремени Душко Трифуновић ми је подно Стражилова рекао: „Млади Лаловићу, пишеш добре песме, али да би писао антологијске, мораш певати из живота.” Снажна Трифуновићева порука који је, упркос свим недаћама и несрећама које су га снашле, славио живот и знао како кроз стихове да га прослави била је подстицај песнику Ивану Лаловићу да се искаже кроз стих.
Снагу Лаловићеве поезије, који ових дана истрајава на новој збирци „За другим смислом” приметили су многи, о чему сведоче и бројне награде „Печат вароши сремскокарловачке”, „Стражилово”, „Српско перо”, „Златни орфеј”, „Ђурин шешир”…
Бар пола светске поезије је, како је тврдио Карл Сандберг, написано зато што неко није имао храбрости да неком изјави љубав. Ево из које потребе, дубине потиче Лаловићев стих који је и успешан правник:
– Ја сам у оној другој половини Сандбергове поделе. Почео сам да пишем како бих изразио љубав, без страха, интензивно, без колебања. Може моја жена да потврди. Уосталом, није ми мало пута рекла да ме један стих одабрао, преломио ситуацију да буде моја заувек, а конкуренција је била врашки тешка и препредена. Стихом сам победио у мушком двобоју. Љубав је бездно, одатле полећу стихови као јата малих птица дивног гласа из крошњи. Сетимо се Његоша, Бранка Радичевића, Ђуре Јакшића, Шантића, Дучића, како су певали о духовној и физичкој раскоши жене. Неуништива вертикала.
Историја књижевности, примећује Лаловић, може да потврди да је било много правника добрих, па и антологијских песника. Поменимо Лазу Костића, Дучића, Ракића. Такође, зна се да су сви ти песници били и добри правници. Песник ваља да буде помало правник, јер он мора да поштује и примењује законе, а закони владају и у просторима поезије. Налет надахнућа је увек подржан нормама песничког заната. Норма није стега, већ омогућава, уколико се поштује, да песма буде без неравнина, цела лепа и сочна. Правник ваља да буде и нешто песник, да свет осети лирски, из свих углова, праваца, потреба и заједнице и грађанина, како би учинио друштво бољим, смисленијим и праведнијим.
О Лаловићевим стиховима писали су Срба Игњатовић, Радомир Андрић, Милутин Лујо Данојлић, Ненад Грујичић, Првослав Ралић… Како песник, поезија преживљава у овим ванредним временима, Лаловић каже:
Могли сте подкријепити којим стихом..