ИН4С

ИН4С портал

Стефан Немања – путоказ за очување Срба и српске државе

1 min read

Митрополија црногорско-приморска организоваће данас и сјутра прославу празника Светог Симеона Мироточивог, односно Стефана Немање – првог у низу светитеља из лозе Немањића.

У Саборном храму Христовог васкресења у Подгорици, с почетком у 18 часова, биће одржанa Свечана служба, а у 19 сати пригодна духовна академија.

У суботу ће у 9 сати бити одржава света архијерејска литургија, коју ће служити митрополит црногорско-приморски Амфилохије, а за 11 часова заказана је литија до Немањиног града, гдје ће потом бити одржана пригодна академија.

На данашњи дан 1199. године у Хиландару је умро Стефан Немања (монашко име било му је Симеон), оснивач династије Немањић која је владала српским земљама више од два вијека.

Прије него што се 1196. замонашио, Стефан Немаења је владао Србијом као велики жупан.

Власт је преузео 1166. кад је збацио брата Тихомира, великог жупана, штићеника двора у Цариграду. Убрзо по преузимању власти покушао је да се одупре супрематији Византије, против чије је војске ратовао у савезу са Млетачком републиком, али је то успио тек послије смрти византијског цара Манојла Комнина 1180.

SvetosimeonovskaLitijaPlakat-1FinalnoУ савезу са Угарском, Србији је прикључио зетско приморје (стару српску Краљевину Дукљу), Требиње, Захумље, област око Јужне и Велике Мораве као и простор Косова и Метохије (без Призрена).

Њемачки цар и један од вођа Трећег крсташког рата Фридрих  I Барбароса, који је с војском на основу споразума с Немањом прошао кроз Србију, 1189. није прихватио његову понуду за заједничку борбу против Византије.

Кад су крсташи прешли у Малу Азију, Византија је напала Србију 1190. али је Немања успио да очува самосталност државе. Пошто је престо уступио средњем сину, касније првом краљу из династије Немањића – Стефану Првовенчаном, а не најстаријем Вукану, замонашио се усвојој задужбини манастиру Студеница.

Са најмлађим сином Растком, чије је монашко име било Сава, подигао је на Светој Гори манастир Хиландар, који је убрзо постао најзначајнији српски духовни и књижевни центар.

Подигао је и цркве и манастире Ђурђеве Ступове, Богородичин манастир и Светог Николу код Куршумлије. Српска православна црква слави га као Светог Симеона Мироточивог, првог у низу светитеља из лозе Немањића.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

5 thoughts on “Стефан Немања – путоказ за очување Срба и српске државе

  1. Ništa ne brisati, naprotiv!
    Sve to “ prije „, dovelo je Stefana Nemanju u poziciju da može da pravi snažnu državu u evropskim relacijama!
    Da nije bilo tako snažnog ograničenja u vizantijskoj državi Srbija bi svakako bila u samom evropskom vrhu!
    Dakle, taj kontinuitet sa prednemanjićkim srpskim državama, od najveće je važnosti, svakako!

  2. Stefan Nemanja, rodonačelnik!
    Sa njim počinje uspon srednjevjekovne Srbije, koja će svoj zenit da dostigne u vrijeme Dušana Silnog.
    … Više od 90% Srba ne zna ništa o Stefanu Nemanji!???
    Nisam siguran da ih to uopšte interesuje!?
    To što drugi ne žele da znaju za vjeličinu Srba i srpskih država do Kosovskog boja, na izvjestan način je razumljivo.
    To što Srbi o sebi malo znaju, potpuno je neshvatljivo i ponižavajuće.
    … Nerazumno!!!

  3. Sta rade ovi „nasi“ slijepci?! Zauzeti svojim licnim interesima koje ostvaruju kroz izdaju, a nas pretvarajuci u sluge i banku rezervnih djelova, zatiru nam korjene i istoriju, kojom bi bili ponosni i veci narodi nego sto smo mi.
    Viditeli kako se Siptari bore i otimaju za ono sto je nase, prikazujuci da je njihovo. Oni se ne stide ni Obilica , ni Crnojevica, Skender bega koji im je nacionalni junak, a pokusavaju i Nemanjice da prikazu kao svoje?
    Ciji su ovi „nasi“, dal oni ikome valjaju? mozda za jednokratnu upotrebu.
    Sta poslije njih ostaje? Veeelika praznina, nista. Nece biti ni konta na racunima ni mnogo cega drugog. Bijednici i protuve.

  4. „савезу са Угарском, Србији је прикључио зетско приморје (стару српску Краљевину Дукљу “ !
    Ha , ha , ha , dakle prevedeno na crnogorski , srbi se udružili sa mađarima i osvojiše Duklju !

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *