Štefan Kegi i ove godine na Bitefu

Bitef je u poslednja dva meseca pripreman bez prestanka, ali u nemogućim okolnostima za svoje ovogodišnje izdanje. Ono što je izvesno, kako „Politika” saznaje, jeste da se planira da bude održan u septembru i da će i ove godine jedan od njegovih gostiju biti švajcarski reditelj Štefan Kegi koga bitefovska publika pamti po originalnom rediteljskom rukopisu. On je ujedno i 41. laureat „Politikine” nagrade za najbolju režiju koja mu je pripala pre dve godine za predstavu „Zaostavština, komadi bez ljudi”.

– Nijedan od najvažnijih preduslova za realizaciju međunarodnog pozorišnog festivala nije se znao: da li će u septembru biti, po protokolima Srbije, omogućeno javno okupljanje onog broja ljudi koje podrazumeva igranje jedne predstave s prosečnim brojem izvođača i gledalaca, da li će međunarodne odluke omogućiti funkcionisanje avionskog saobraćaja. Te nedoumice još postoje, ali onako kako situacija izgleda danas, i na globalnom i na lokalnom nivou, možemo reći da će se 54. Bitef desiti u svom tradicionalnom terminu, u septembru – potvrdio nam je Ivan Medenica umetnički direktor i selektor Bitefa i dodao:

– Pošto naš umetničko-produkcijski tim nije čekao da dođe do ovog, pozitivnog obrta, nego sve vreme radio i pokušavao da predvidi nepredvidivo, nismo izgubili vreme: bili smo spremni, tako da je pre nekoliko dana Programski odbor festivala usvojio preliminarni program 54. Bitefa… Uz malo sreće po sve nas, što znači da ne dođe do pogoršavanja situacije, Bitef će, kako to i dolikuje festivalu novih pozorišnih tendencija, prvi probiti led: biti prvi jesenji pozorišni događaj koji će se desiti onako kako je i planirano, te nagovestiti povratak u „mirnodopske okolnosti”.

Ekipa Bitefa se, ipak, ne uzda samo u sreću, kaže naš sagovornik, te će svoju inače dobru saradnju s „Lukom Beograd” još razviti i većinu programa imati tamo, jer alternativni prostori i montažna gledališta omogućavaju da ostvare ono što ne mogu u pozorištu: fizičku distancu između gledalaca… Naravno, budući da ni naučnici ne mogu da tvrde šta će se na svetskom nivou dešavati sa pandemijom virusa korona u septembru, može da se desi i najgori scenario, da usvojeni program ne može da se ostvari, ali Bitef se i za to sprema: za alternativno izdanje festivala.

– Uspeli smo da u programu ostvarimo sve složene linije koncepta na kojima insistiram svake godine: umetničku, tematsko-problemsku, afirmaciju nezapadnih pozorišnih kultura i promociju novih imena svetskog teatra. Naravno, to je urađeno u, za nijansu skromnijem obimu, a zbog brojnih otežanih okolnosti s kojima se u novonastaloj situaciji suočavamo, uključujući i one finansijske. Takođe, preterano skup i spektakularan Bitef možda bi bio i neprimeren situaciji u kojoj mnoge naše kolege, pogotovu one sa nezavisne scene, nemaju sredstva za rad, pa ni za život. Ipak, naglašavamo da je ovo „preliminarni” program jer ćemo u hodu, ako nam razvoj situacije to dozvoli, možda naknadno uvrstiti još jednu predstavu – kaže Ivan Medenica i potvrđuje:

– Sada mogu da potvrdim i dodatno obrazložim ono što ste pre godinu dana već najavili kada smo, u rezidenciji švajcarskog ambasadora, dodeljivali i gran-pri i vašu cenjenju „Politikinu” nagradu za režiju na Bitefu, Štefanu Kegiju iz kolektiva „Rimini protokol”, jednom od, izvesno je, najvećih svetskih pozorišnih umetnika današnjice. Tada smo mu uručivali nagrade za predstavu „Zaostavština: komadi bez ljudi” igranu na 52. Bitefu, a ja sam izjavio da će ga biti i na 53. (i bio je, sa predstavom „Beogradski na daljinski”), ali i na 54. izdanju festivala. Njegova predstava „Dolina jeze” iz čuvenog Kameršpila iz Minhena ne samo da je u programu 54. Bitefa, nego je od nje i počelo, još tad, pre godinu dana, koncepcijsko osmišljavanje ovog izdanja festivala.

Reč je, kako saznajemo, o predstavi predavanju u kojoj je jedini izvođač humanoidni robot, spektakularna kopija stvarne osobe, pisca Tomasa Melea.

– Tema Meleovog predavanja, koji robotu pozajmljuje glas, jeste njegov bipolarni poremećaj ličnosti za koji je karakterističan strah od gubitka kontrole, a to je upravo ono što on radi: dozvoljava da ga robot zameni, prepušta mu vlastiti „subjektivitet”. Ova vrlo inteligentna i duhovita predstava povezuje pitanja posthumanizma s onima koja se odnose na prirodu pozorišta: nužnost živog glumca, gledalačku empatiju… Dirljivo je videti da možemo biti ganuti do suza i zbog muka jednog robota – naglašava Medenica.

Pročitajte JOŠ:

Beskonačni bunar, kolor soba, hologrami…