Stajao sam pred streljačkim strojem

U Kamničkoj Bistrici, posle sedamdeset leta, održan je parastos žrtvama „slovenačkog krvavog proleća“, ispred spomen-kapele, koja je nedavno sagrađena uz jednu od najvećih grobnica posleratne Slovenije.

U njoj i drugoj jami, nedaleko od ovog mesta, počivaju zemni ostaci oko 3.500 nasilno umorenih antikomunista iz Crne Gore, koji su u nameri da napuste zemlju i susretnu se sa saveznicima, Englezima, pobijeni posle 9. maja, kada je najkrvaviji rat u istoriji čovečanstva bio završen.

Vlado Niklanović, predsednik budvanskog Udruženja „Otkrićemo istinu“, koje je podiglo kapelu, jedini je preživeli iz „kolone smrti“, koji se ovog juna našao na mestu tragike. Iako mu je devedeset i prva, vitalan, svež i fizički i mentalno, ispričao je potomcima stradalnika, koji su se okupili podno Kamničkih Alpa i brojnim gostima iz Slovenije i drugih krajeva, priču o tužnom Zbegu koji se mesecima, sve od 6. decembra 1944. kretao preko Bosne i Hrvatske do Slovenije. U kojemu su bili ostaci Kraljevske vojske u otadžbini, sveštenici Mitropolije sa Cetinja, brojni inelektualci, starci, žene i deca.

„Evo me danas, posle 70 godina, na mestu gde sam stajao pred partizanskim streljačkim strojem. Pred crnogorskim partizanima. Ja i mlađi brat Dušan smo izbegli smrt, sasvim slučajno, dok su ovde zauvek ostali naša braća Mitar i Tomo. I hiljade drugih, kojima nije dokazana krivica, omogućeno pravo na bilo kakvu odbranu i suđenje„, priča za „Novosti“ Niklanović.

Vlado je i srećan i tužan. Srećan što se ostvarila njegova želja da pronađe bratsku grobnicu, nad kojom će od ovog proleća zvoniti zvona, tužan zbog onoga što se davno dogodilo. I ljut zbog višedecenijskog ćutanja vlasti o grobnicama za koje se nije znalo i ubijenim odstupnicima čija imena se nisu smela pominjati. Punih 60 leta.

„Moj pokojni brat Dušan i ja smo se odavno dogovorili da pronađemo slovenačke grobnice. Uz pomoć ljudi iz opštine Kamnik, pre svih Ivana Pristovnika, zatim ljubljanskog profesora i dugogodišnjeg predsednika Vladine komisije za otkrivanje sakrivenih grobova dr Mitje Ferenca, uspeli smo.Otkriveno je sada blizu 700 grobnica, u kojima je oko 100.000 brutalno likvidiranih antikomunista iz Crne Gore, Srbije, Hrvatske, Slovenije…“, ističe Niklanović.

Osnovano je pomenuto udruženje, kao NVO, braća Niklanovići i vrli profesor dr Čedo Vukmanović, sinovac revolucionara Tempa, čiji je otac sveštenik Luka ubijen u okolini Kamnika, su godinama radili na otkrivanju istine o vremenu zla.

Udruženje je objavilo obimnu knjigu „Pucaj, rat je završen“, u kojoj je opisan tužni put bez povratka, i u kojoj su imena 5.200 stradalnika. U međuvremenu je sakupljeno još hiljadu imena.

No, računa se da je iz Crne Gore u Sloveniju, posle bosanske i hrvatske golgote, gde su ubijani od raznih vojski, tifusa i rana, stiglo između 8.000 i 13.000 ljudi. Sledi, dakle, sakupljanje novih imena, što je vraški težak posao jer su brojni arhivi Udbe i dalje zaključani, a moguće je da je dobar deo spiskova streljanih, uništen.

„Moj brat Dušan i ja smo se dogovorili da podignemo kapelu„, priča Vlado Niklanović.

„Od slovenačkih vlasti smo dobili plac u Kamničkoj Bistrici i odobrenje za podizanje spomen-kapele. Izgradnju smo finansirali ja i sinovac Krsto. Imali smo i ogromnu pomoć Mitropolije crnogorsko-primorske, čijih 70 sveštenika je streljano ovde. Posle liturgije i osveštavanja kapele o zlim danima, zlom putu i pruženoj ruci pomirenja„,  nadahnuto je govorio mitropolit Amfilohije.

„Ovaj 13. jun je veliki dan za istoriju, za potomke stradalih, ali i za sve one koji su nas podržavali u nameri da pronađemo i obeležimo bratske grobnice“.

„Mlađi će nastaviti sa obeležavanjem stratišta, na kojima će, nadam se, uslediti pomirenje sinova i unuka, stradalih i dželata. Oni nisu ni za šta krivi, a mračne ideologije ih, verujem, više neće, deliti i zavađati„, ispričao nam je u hladovini Kamničkih Alpa ovaj smireni, ali energični čovek.

Istina uvek nađe svoj put. Istina za nauk i pomirenje.