Šta se može desiti sa srpskom kockom šećera u briselskoj šoljici čaja?

Dok je Vladimir Putin pred parlamentom Rusije isticao važnost očuvanja državnog suvereniteta, doslovno rekavši: „Ili ćemo biti suvereni, ili ćemo se rastopiti u svetu i nestati“, skoro u isto vreme je srpskoj javnosti predočeno da je domaći Ustav prevaziđen, te da će morati da se menja zbog prebacivanja dela suvereniteta na nadnacionalna tela Evropske unije, nad kojima Srbija realno neće imati nikakvu kontrolu. Stoga, ako bi se čak i velika Rusija bez punog suvereniteta „rastopila u svetu“, šta se tek može desiti sa srpskom kockom šećera u briselskoj šoljici čaja?

Naime, po rečima stručnjaka, ulaskom u Evropsku uniju nova članica mora priznati da su evropski akti jači od njenih zakona, a to znači da sve države prebacuju deo svog nacionalnog suvereniteta i tradicionalnih državnih ovlašćenja na Brisel, što je potvrdila i srpska ministarka zadužena za evropske integracije, kada je objasnila da se „na nivou Evropske unije donose brojne odluke koje države i pojedinci moraju poštovati“, te priznala da će „odluke na evropskom nivou imati primat u odnosu na odluke koje donosi vlast u Srbiji“.

I mada je pri tom dodala da će Srbija kao buduća članica takođe učestvovati u donošenju takvih odluka na nivou cele Unije, što sugeriše da će navodno i dalje u svojim rukama držati ključeve svoje sudbine, čini se da je teško zamisliti situaciju u kojoj se u punoj meri uvažavaju vitalni srpski interesi, ako to već ni do sada nije činjeno makar na simboličkom nivou, te imajući u vidu stvarni odnos snaga u Evropskoj uniji, koji se izgleda uspostavlja najviše na neformalnim sastancima u senci briselskih hodnika, a manje na formalnim zasedanjima na kojima važi deklarisana jednakost između malih i velikih, odnosno superbogatih i do zla boga siromašnih, kao na primer između Luksemburga i Nemačke, ili Grčke i Velike Britanije.

Međutim, da postoje zemlje koje još uvek na sasvim drugačiji način gledaju na državni suverenitet, potvrdio je ruski predsednik pre nekoliko dana, kada je u svom govoru doslovno kazao da su „evropske zemlje faktički izgubile suverenitet, i da njih takva situacija očevidno ne zabrinjava, ali Rusija ne može da se tako ponaša“, konstatovao je Putin i pri tom se naglas prisetio sudbine Rusije i Jugoslavije, čiji suverenitet i celovitost su jednako bili pod spoljnim udarom. On je rekao da podrška separatizmu u Rusiji još uvek traje, i zaključio da bi ti isti centri moći i njih sa zadovoljstvom „pustili po jugoslovenskom scenariju raspada, ali da Rusija to nije dozvolila“, kao ni ranije u istoriji.

U svakom slučaju, čini se da je to bilo moguće ostvariti upravo zato što je i tada, isto kao i sada, Putinova deviza glasila – „Ili ćemo biti suvereni, ili ćemo se rastopiti u svetu i nestati“. A uzimajući u obzir takvo iskustvo, možemo se samo nadati, i to sa naglašenim optimizmom, da se Srbija svojim najavljenim odricanjem dela suvereniteta u korist evropskih institucija, neće rastvoriti kao kocka šećera u briselskoj šoljici čaja. Ili možda ipak hoće?

Ratko Paić