Одбору директора Компаније „13. Јул-Плантаже“ – почетком октобра ове године (непосредно прије јавно необразложеног и брзо спроведеног разрјешења Мирослава Вуковића, бившег извршног директора), од еминетне међународне ревизорске куће – достављени и представљени нацрти извјештаја/елабората репроцјене вриједности имовине и процјене вриједности залиха, сазнаје портал ИН4С.
Наведени извјештаји/елаборати су сачињени искључиво у циљу процјене фер вриједности предметне компанијске имовине и залиха, као и за потребе компанијског финансијског извјештавања и евидентирања, а све у складу са Међународним рачуноводственим стандардима.
Достављени и Одбору директора презентовани извјештаји/елаборати обухватају:
– процјену одређене компанијске имовине (земљишта, вишегодишњих засада, грађевинских објеката и опреме) на дана 31. децембар 2020. године, у износу од око 370.000.000 евра
– процјену вриједности залиха (вина, ринфуз вина, дестилата и флашираних производа) на дан 30. јун 2021. године, у износу од око 40.000.000 евра.
Уколико су, како сазнајемо, добијене информације тачне, ова компанија вриједи преко 400 милиона евра, и то без урачунавања вриједности и њеног, несумњиво вриједног, бренда, као нематеријалне компанијске имовине.
Ово питање је веома важно, а и из других разлога више него интересантно, с обзиром да је Општина Тузи – од дана кад је добила статус самосталне општине – приступила принудној наплати пореза на непокретности од ове компаније, и то из два наврата у износима од преко 500.000 евра, за 2019. и 2020. годину.
Посљедња блокада од 6.12.2021. године се односи на износ од преко 800.000 евра за текућу 2021. годину, а све то на основу, од стране надлежног органа Општине Тузи, једнострано одрађене процјене вриједности компанијског земљишта које се налази на територији ове црногорске општине.
Због тога је менаџмент на челу са бившим извршним директором Мирославом Вуковићем, правно побијајући достављена пореска рјешења за 2019. и 2020. годину, против Општине Тузи покренуо судске поступке пред Управним судом Црне Горе.
Истовремено је приликом ангажовања ревизорске куће за репроцјену вриједности компанијске имовине (која није рађена од 1992. године) – доставио члановима Одбора директора, Влади и ресорном министраству пољопривреде, шумарства и водопривреде Предлог измјена и допуна Закона о порезу на непокретности, у којем су садржана оптимална рјешења која омогућавају субвенционисани порески третман пољопривредним произвођачима, па и овој посрнулој, а највећој црногорској пољопривредној компанији, а све то по угледу и уз позив на упоредно правна законска рјешења у земљама региона и окружења.
Међутим, нико од надлежних и првопозваних субјеката није адекватно и рационално реаговао, нити предузео било какву смислену и корисну радњу по овом или било ком другом питању, која би имала спасоносни значај за овај посрнули, али раритетни и вриједни црногорски привредни гигант, а све уз пријеко потребно обуздавање легалистичко-максималистичког приступа новоформиране Општине Тузи и њеног амбициозног челника Ника Ђељошаја који – користећи инертност и успаваност партијских “експерата” из актуелног Одбора директора, као и објективну немоћ надлежних државних органа – патриотски прати „своју“ – још формално-правно не повучену демаркациону – линију између територија „његове“ општине и Главног града.
Посебно је интересантно питање због чега Одбор директора Плантажа не разматра и не усваја достављене елаборате репроцјене и процјене имовине и залиха?! Они као да чекају нечије налоге, као да чекају да им се нешто са „референтног“ мјеста дојави како да поступају, као што су дјеловали на примјеру случаја експресног разрјешења бившег извршног директора Вуковића, упркос несумњиво оствареним резултатима, његовим одважним, неудворичким реформаторски настројеним потезима и отвореном раду на опоравку и опстанку ове, по више основа и са више страна, израњаване и, за црногорске прилике, вишеструко значајне компаније.
Одбор директора Плантажа – у обавези је по Статуту, да засиједа минимум једном у 30 дана. Упркос томе, према сазнањима нашег портала, Одбор није 37 дана засиједао до 27.10.2021. године, када је и сазвана сједница са само једном тачком дневног реда, а то је брзопотезно и ко зна из којих разлога (а Статут захтијева да се разлози утврде) спроведено разрјешење бившег извршног директора, и од тада до данас, колико нам је познато, није било ни једне сједнице.
Можда су чланови Одбора директора Плантажа само збуњени новонасталим политичким вакуумом и тренутним прелазним периодом политичког пресабирања и прегруписавања, па наивно чекају да им се потврди тзв. подјела по дубини у коју су дисциплиновано и не радећи уронили, а из које је бивши извршни директор управо радећи испливао!
<
Није црногорски ако није српски; илустрација: ИН4С
3 thoughts on “Шта се дешава у једној од најбољих компанија: Плантаже вриједе преко 400 милиона, али је рачун у блокади!”
Pa desava se NISTA, Verica Veso i ekipa se sprdaju i komitaju a kompanija se sprema za predaju zarku i baci u ruke. To Milojko ekspertu majkin iz singapura.
Dešava se da je Verica Maraš na slobodi, a da su svi njeni i dalje na poslu. To je ono što se nije desilo u Crnoj Gori, a MORALO je. Sve drugo zamazivanje očiju balavaca od 16 godina koji p*dnjave o ekonomiji, a ovo im je prvo radno mjesto. Prije toga ih je tata slao u Singapur, pa valjda zato znaju više od ljudi ovdje koji rade 20 godina.
Pa desava se NISTA, Verica Veso i ekipa se sprdaju i komitaju a kompanija se sprema za predaju zarku i baci u ruke. To Milojko ekspertu majkin iz singapura.
Milojko nije postavljao direktore nego partije .Prije nego napadnes Vladu , moras se bar o osnovnim stvarima obavijestiti .
Dešava se da je Verica Maraš na slobodi, a da su svi njeni i dalje na poslu. To je ono što se nije desilo u Crnoj Gori, a MORALO je. Sve drugo zamazivanje očiju balavaca od 16 godina koji p*dnjave o ekonomiji, a ovo im je prvo radno mjesto. Prije toga ih je tata slao u Singapur, pa valjda zato znaju više od ljudi ovdje koji rade 20 godina.