ИН4С

ИН4С портал

Шта ће зак(л)они (ур)небесном Миливоју

1 min read
In Flagranti

Др Момчило Д. Пејовић

Пише: Момчило Д. Пејовић

У један његов вакат или „своје вријеме“ није могло да му не буде како је наумио, знао и чинио! И да, богме, (с)руши како је хтио и шта му се (ни)је дало! А знао је, кажу и причају његови добри другари и познаници, шаком добро, па и главом ништа мање, не само ударити него и разбити и најјачу препреку, макар то и студентски ормар био!

А, у току надалеко чувеног „суђења вијека“, знао је растргати „неважеће папире“! И, никоме ништа? А закони и прописи постоје да се крше!? Ма, он тако нешто да (ни)је (у)ћинио!?
Било, некада, све у његову корист, а без личне штете!? Било, а сада је све већ нека, „далека прошлост“!? Вријеме донијело и сада му, изгледа, много тога и других бенефиција однијело!? Стари би рекли: „Све има свој вакат“!
Нјегово га ту, како не тако давно рече“, ни „најбоље“ познавање, „грчкога права“, изучавање и лично тумачење више не спашава! Ма, не може му више бити па макар да се и „папске столице“ већ дохватио или државне тринаестојулске награде прихватио, а која му тик „испред носа“ за мало утече! Надао се јесте, и био више него сигуран да му не може избјећи!
Наравно, „папска“ фотеља само је била његова „стилска фигура“ са којом је покривао све своје (исп)равне радње током трајања продуженог мандата Главног СДТ-а! Више од стотину предмета у формирању, извиђању и припреми за процесуирање остало је као његова богата „прав(н)а баштина“ коју ће насљедници имати доста муке док је разријеше или ставе „ад ацта“ макар због непостојања „удаљене сумње“ одлучујућег правног елемента – услова да предмет буде стављен у „процес“!?
Он пође односно посла га закон у пензију!? Пође не својом вољом већ вољом – примјеном постојечег закона! А могли су (га) (са)чекати да сам оде!? Сада му остаје да се батрга и из мировине, коју не мора прихватити, пише жалбе и тражи правду коју је и сам добрим дијелом успоравао или одлагао када су у питању били предмети у „извиђају“! Како је то (било) могуће, да он као „најбољи“ познавалац и тумач „грчкога права“ сада чека правду?
Чуда се, изгледа, и даље дешавају! Баш ту у његовој малој и много вољеној држави званој независни Монтен(ије)гро“? А садња лука већ је у великој припреми, јер прољеће је на видику, чак и у његовој Барјамовици, као и мојим Орасима! Тамо треба на вријеме почети, јер познаваоци временских прилика већ сада најављују добру годину!? Ако и оману неће им бити први пут! Он као будући пензионер већ сада може почети са припремама, ако је при вољи и радној кондицији! А рекло би се да јесте!
Ма, жалиће се он не само судским институцијама у Црној Гори, надлежним за њему нанијету (не)правду поводом дискриминације његовог права на рад и година (оси)гурања раднога стажа, на угрожена људска права, па и даље све до Венеције и Стразбура, који ће свакако узети ствар(и) у своје руке и вратити „као некада“ све на почетак!? „Ни удаљене сумње“ нема да тако неће бити, јер зак(л)он(и) и правда на његовој су страни, барем је он у то убијеђен и познавање „грчкога права“ иде му у корист, још од „Римскога права“, које га штити јер траје више од 2000 година!?
Опучио се, сада већ бивши Главни СДТ-а, од писања и образлагања „жалби“! У њима надуго и нашироко, све правнички утемељено, статистиком подастрто упућује и указује, савјетује и критикује појединце и надлежне! Уједно се обраћа и свима који су били под његовом ингеренцијом да су се огријешили о закон и нанијели му велику, поред материјалне, нематеријалну штету и неправду „смјеном“ која је могла да услиједи тек по истеку двије године! Зар је могуће да се и тако нешто дешава њему у његовом „много вољеном“ и неовисном Монтен(ије)гру!
На сву ту његову писанију, у коју је уложио своје најбоље познавање и „високоумно“ тумачење „грчкога права“ у Црној Гори, изостало је, на опште и његово лично запрепашћење, реаговање „предсједника свих грађана“, у циљу личне заштите његових права на рад, дискриминације по основу година старости и општа људска права, која му свакако припадају!

Неће ваљда бити тачно оно што нам Главни СДТ-а, једном згодом, рече да се они ријетко сријећу и готово да се не познају, сем што „комуницирају на дистанци“!? Ма ни бивши му премијер није много (по)могао, иако се реда ради гласнуо са пар ријечи! Боље да није ни (про)говорио!
Сада је принуђен да се сам сналази и правне битке бије, и то против оних који га нелегално и незаконито смијенише!? А бијаше му остало још „године двије“ до услова за старосну пензију!? Ма кога је брига за његов бенефицирани радни стаж! Шта ће они да раде са њим, кад га он одбија и негира? А некада је био добро дошао, и у току службе много користио! Правних љекова барем има у Црној Гори и то ефикасних, за њега свакако, само ако му буде хтио с руке доћи „предсједник свих грађана“!
Да ли је у питању била (не)пристрасност или лична (не)заинтересованост усљед (не)познавања наведених (по)високих личности или је само (не)страначка припадност пореметила њихове међусобне односе?
Да ли се поштује Устав Црне Горе и закони који произилазе из њега и за кога они важе односно не важе? Имамо из судске праксе много примјера, а посебно из живота током раднога вијека! Навешћу један драстичнији примјер од овог са којим се хоће (по)рвати Главни СДТ-а, који мислим да је веома риједак, али, ипак, није усамљен! А да ли се ради о „незабиљеженој превари вијека и незапамћеној злоупотреби и кршењу закона“ читаоцима ћемо оставити на (пр)оцјену, провјеру и реаговање!
Да ли особе, којима су ускраћена права из раднога односа и угрожена основна људска права, сличне примјеру Главног СДТ-а који је током службе у војсци (ЈНА) имао бенефицирани радни стаж и користио га кад му је требало, сада имају стварних разлога за (ур)небесно реаговање и нашироко објашњавање да су им угрожена сва права, која су им сада „оптерећење и препрека“ за наставак радног ангажовања још коју годину или докле год они мисле да има законскога основа? Дакле, могу а не морају ићи у пензију нити по сили закона већ по својој вољи и процјени!? А оно што су некад давно користили као бенефите то се не рачуна, јер им више нијесу од користи!
Као прилог наведеном примјеру односно случају „мимо закона и насилног“ одласка у пензију сјетих се једног случаја током своје радне каријере у Историјском институту Црне Горе. Много је необичан, занимљив за правнике и уједно истинит догађај. Извјесној особи Ђ., чије лично име не наводим у пуном називу, а презиме изостављам, јер се ради о лицу које није више међу живима, иако ће они који су у тој установи радили знати односно препознати о коме је ријеч, требало је да по сили закона престане служба због испуњених услова за одлазак у пензију по оба услова година раднога стажа и година старости. Међутим, именовани Ђ…, се жалио! Дође жалба и до Збора радника, као тада најважнијег радног тијела или органа, а на којему су се расправљла многа питања не само из радних односа, него и питања која су се тицала струке и науке! Ако није овако како написах нека барем његов(и) кум(ови) исправи!
Бијах тада као млад почетник у научном сектору. Мислим да бијах и магистрирао! На збору се тада разматраше питање жалбе старијег колеге Ђ…, који имаше „озбиљну примједбу“ као аргумент да није још стекао услове за пензију по основу година раднога стажа, јер оне године које је провео „по казни у затвору“ урачнате су му, „нечијом грешком“ (сиц!), у укупни радни стаж!?

Наравно, знао је он за све, али је ћутао док му није тада засметало! Отвори се расправа и узеше неки ријеч да (про)дискутују! А међу њима бијах и ја, отворено и у брк ка вазда „дим у дим“, рекох то што рекох и не порекох! Већ тада ми многи, старији и млади, много замјерише. Изведоше се докази, провјери се документација и би закључак да је Ђ…, стекао услове за пензију по оба основа и да му по сили закона престаје радни однос!
По први пут чух за тако нешто да вријеме проведено у затвору“ уведено-повезано бијаше у радни стаж! Наравно, именовани није спорио године проведене због „казне затвором“, али се тада хтио тих година „ослободити“ да не уђу у радни стаж! Наравно, именовани није демантовао да су године проведене у затвору ушле у његов укупни радни стаж и да је то тако дуго трајало док му сада није засметало!!! Међутим, сада је хто да те „двије године“ проведене на издржавању казне“ не буду урачунате у радни стаж! После подуже веома жустре, оштре и мучне расправе на Збору радника, ипак је имениваном Ђ…, донијета одлука о престанку радног односа, иако се он са њом није могао помирити! Мислим да се све завршило „у кући“ и да није долазило до суда!
Још један, али не тако пластичан примјер злоупотребе законских прописа и инволвирање личних интереса у законска акта и кривична (не)одговорност за такве нелегалне радње, а који је „много блажи“ од претходног навешћу га, јер ме је тако нешто изненадило и просто речено нијесам могао повјеровати.
Са колегама професорима, у малом комбију, путујемо из Подгорице за Никшић да држимо часове студентима! Сједим до С. Р., колеге по титули и причамо о разним темама, да нам вријема што брже прође! Наравно, гласније мало причамо, а ништа и не тајимо да би потихо причали. Хвали ми се С. Р., и то без устезања или да нас неко не чује, да је током цијелога служења војнога рока (ЈНА) примао, из цивила, сваки мјесец плату – лични доходак у пуноме износу! Јасно и гласно могли су га чути и они који су близу нас сједели. Причао је и није крио, веома убједљиво, иако сам остао запањен пред таквом чињеницом!
Ето тако нешто или слично томе чак ни „удаљено“ мени није могло бити! Пензионисаше ме на брзину, са мјеста директора Историјског института и мало касније поставише мимо правила и закона новога-старога директора! Рекоше да су испоштовали постојеће законе и прописе! Нијесу ме, а богме ни мнозину, увјерили да су по правилу и по закону поступили већ су добрано зажмурили на неке тада важеће „прописе“!
За неке особе закони су само препрека, а за оне који имају добра познанства или политичка леђа закони су чврсти заклони који се тумаче вољом онога коме си потребан или си му од великога интереса!

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

2 thoughts on “Шта ће зак(л)они (ур)небесном Миливоју

  1. „Ruma/e“, zadovoljno i sa lancom oko staračkoga vrata, bijedno ali zasluženo, gazdi svome odrađuješ domaći zadatak. Marš u kućaru, jer si bez imena i prezimena!
    Dr Momčilo D. Pejović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *